Čuvajte se REPIČINE LISNE OSE – suzbijte je na vreme!

0
uljana repica
Uljana repica sve više zastupjena u Srbiji, foto J. El Omari
- Reklama -
Slider

Uljana repica (Brassica napus) ubraja se u jednu od najznačajnijih kultura na svetu, a poslednjih godina postaje posebno aktuelna sa aspekta proizvodnje tzv. bioobnovljivih izvora energije, biogoriva i biodizela, piše Jovica Jurišić iz PSSS Srbije. Gaji se zbog zrna koje može sadržati oko 40-45% ulja i preko 25% belančevina. Kako proizvodnja pod ovom kulturom polako osvaja naše prostore, posebna pažnja se mora posvetiti štetočinama koje prate.

„Od insekata u jesenjem periodu najveću opasnost predstavljaju buvači kupusnjača (vrste iz roda Phyllotreta) i repičina lisna osa (Athalia rosae). Uljana repica u Braničevskom okrugu se nalazi u fenofazi nicanja do faze kotiledona potpuno razvijenih“, navodi Jurišić.

Odrasli insekti buvača nanose štete grickanjem lista (kotiledone) u vidu jajolikih otvora u slučaju jačeg napada, kada je toplo i suvo vreme. List uljane repice može da izgleda kao sito. Pored toga jači napad usporava porast biljaka i povećava osetljivost na izmrzavanje. U slučaju da se na parcelama registruje prisustvo oštećenja od buvača potrebno je utvrditi i procenat oštećenja lisne mase.

„Repičina lisna osa može da ima tri generacije godišnje i prezimljava kao pagusenica u zemljištu. Prva generacija je najmanje štetna, jer se održava na korovskim biljkama dok druga i treća prave ozbiljne probleme. Jesenja ishrana pagusenica traje do kraja septembra i početka oktobra, nakon toga pagusenica odlazi u zemljište na prezimljavanje, piše Jurišić i dodaje da suzbijanje treba obaviti kada se vizuelnim pregledom ustanovi prisustvo jedne pagusenice po biljci.

Insekticidni tretman izvesti preparatom sa kontaktnim, digestivnim i inhalacionim dejstvom. Preporuka da poljoprivredni proizvođači obiđu svoje parcele u cilju registrovanja opisanih štetočina kako bi tretman izvršili blagovremeno“.

Izvor: Jovica Jurišić PSSS Srbije

 

J.E.

Slider