Crveni vetar svinja

610
0
SHARE
Crveni vetar svinje
Crveni vetar svinje Foto: http://svetveterine.blogspot.com

Crveni vetar je uglavnom akutna zarazna bolest koja napada svinje, a manifestuje se u obliku promena na koži, zapaljenja zglobova, zapaljenje creva i uvećanje slezine.

Uzročnik je gram pozitivna bakterija Erysipelotrhrix insidiosa. Izolovao ga je Robert Koh. Uzročnik se nalazi ne samo kod svinja, nego i kod golubova, miševa, peradi domaće i divlje, glodara.

Crveni vetar je raširen po celom svetu, pogotovo kod plemenitih rasa svinja. Izvorom zaraze mogu se smatrati bolesne životinje, leševi uginulih životinja. Zavisno od uslova, uzročnik brzo menja virulentna svojstva.

Primitivne rase su otpornije, način ishrane povećava imuna svojstva životinja, svinje u prvim danima života ne oboljevaju jer imaju pasivan imunitet od majke preko kolostruma.
Suzbija se po odredbama republičkog zakona. Inkubacioni period traje od 3 do 4 dana nekad i duže, najviše 8 dana.

Crveni vetar svinja može da se ispolji u sledećim oblicima

• Predakutni redak, ali vrlo kratak tako da nema vremena za ispoljavanje kliničkih i patoloških promena. Smrt nastane za 24 sata – ROUGET BLANC varijanta.

• Akutni tok karakteriše se poremećajem opšteg zdravstvenog stanja, telesna temperatura se penje čak i iznad 42 stepena, svinje skiče i trče u krug, malakšu, padaju i zavlače se u slamu. U početku bolesti povraćaju i imaju zatvor, kasnije dolazi do pojave proliva, izmet je sive boje sa primesama krvi. Po ušima, njušci, vratu, stomaku, grudima i nogama javljaju se crvene fleke ERYTHEMA zbog aktivne hiperemije kože.

Na unutrašnjim organima mogu se uočiti sledeće promene: na plućima hiperemija, krvarenja i otok, zatim kataralno hemoragično zapaljenje fundusa želuca i tankih creva, hiperemija jetre, jako uvećana slezina, krvarenja u svim limfnim čvorovima, kao i petehijalna krvarenja na bubrezima.

Subakutni tok prati povećanje telesne temperature od 42 do 42,8 ºS uz poremećaj opšteg zdrastvenog stanja. Manifestuje se pojavom URTIKA na grudima, vratu, leđima i nogama. Ove promene su izdignute iznad nivoa kože, oštro ograničene, okruglog, kvadratastog ili romboidnog oblika.

U daljem toku bolesti konfluiraju tj. spajaju se u veća područja gde može da dođe do nekroze i otpadanja, a posle na tim mestima ostaju trajni defekti. Urtike su obično tamno ljubičaste ili tamnocrvene boje, prečnika nekoliko santimetara. Bolest traje nekoliko dana i uglavnom uz adekvatnu terapiju dolazi do ozdravljenja. Ponekad može preći u hroničan oblik.

• Hroničan tok može da se ispolji difunom nekrozom kože vrata, leđa i repa kao manifestacija alergijske reakcije Artusovog tipa. Češće se razvija Endokarditis Verrucosa na bicuspidalnim zaliscima, nekad i na zaliscima aorte. Svinje naizgled ozdrave i za 6 do 12 nedelja ispolje neveselost, tromost, teško dišu, pojavljuje se tahikadrija tj. ubrzan rad srca, sede u psećem stavu i posle nekog vremena uginu.

Zapaljenje zglobova uglavnom se javi posle 3 nedelje od infekcije ili istovremeno sa Endokarditisom verukosa. Promene se uočavaju na karpalnim i tarzalnim kostima, ponekad na koksalnom zglobu.

Često može da nastane i periartritis, a u kasnijem toku deformišući ankolopoetični artritis, što znači deformiterne promene na kostima.

Životinje se kreću na vrhovima prstiju, hramlju, a često leže i ne uzimaju hranu. U hroničnom toku svinje su afebrilne, a mogući su i pobačaji.
Dijagnoza se zasniva na epizootiološkoj anamnezi, kliničkoj slici i patomorfološkim promenama i na laboratorijskom dokazivanju uzročnika. Na pregled se šalju bubrezi i slezina, dok se biološki ogled radi na golubu.

Prof. dr vet. Dragana Crnomarković