Proizvodnja crnog luka u Srbji
Proizvodnja crnog luka u Srbji

Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu. Kuhinja ovih prostora ne može da se zamisli bez crnog luka jer svi naši tradicionalni recepti, manje -više, počinju isto: “ izdinstajte jednu do dve glavice luka!”

U Srbiji se po podacima iz 2016. godine i proceni stručnjaka gaji na oko 5000 ha, gde skoro 2000 ha otpada na Vojvodinu i u zavisnosti od sezone, u Srbiji se godišnje proizvede između 30 000 i 50 000 tona luka. Ovo su sasvim dovoljne količine da se podmire sve domaće potrebe, jer smo jedna od zemalja koja je po potrošnji luka skoro na prvom mestu, odmah iza potrošnje krompira, paradajza i paprike kada su povrtarske kulture u pitanju.

Jedan od problema u proizvodnju luka je taj što se dešava da u pojedinim regionima proizvođači već bace određene količine crnog luka, zbog truljenja tokom vađenja. Ovo se dešava jer se luk teže čuva jer ima povišen sadržaj vode, a manjak sadržaja suve materije. Zbog toga je moguće da oko 20 do 25% godišnje proizvodnje luka u Srbiji propadne.

Zbog slabog korenovog sistema obrada zemljišta mora biti blagovremena i kvalitetna, a vreme i način obrade zavise od načina gajenja crnog luka.

Proizvodnja luka direktnom setvom semena veoma je raširena u mnogim zemljama. To je najekonomičniji način proizvodnje, jer se postižu visoki prinosi uz najmanje troškove, a može se u potpunosti mehanizovati. Osnovni preduslov ovakve proizvodnje je nezakorovljeno, strukturno, humusno zemljište i postojanje mogućnosti navodnjavanja. Setva se obavlja rano od sredine februara do kraja marta. Seme se seje u dvorede ili višeredne trake (zavisno od tipa sejalice) na dubini do 2 cm. Rastojanje između redova u traci je od 11 do 25 cm. Za jedan hektar je potrebno 5–8 kg semena. Izbor semena zavisi od pre svega afiniteta tržišta, mada se danas najviše seju holandska semena i sorte koje su tamo selekcionisane.

Prosečni prinosi crnog luka iz arpadžika na imanjima srpskih povrtara u proseku iznose od 30 do 45 tona po hektaru. Kod luka iz direktne setve semenom, prosek prinosa kreće se od 50 do 60 tona. Naravno, ima profesionalnih proizvođača ove kulture koji su ostvarivali prinose i do 100 tona luka po hektaru.

Ono što nervira naše proizvođače jeste jako niska cena luka, kako u otkupu tako i u prodaji. Međutim ukoliko pričamo o prinosu od 100 t po hektaru i ako izvdemo prostu računicu da je recimo minimalna cena u otkupu 20 dinara kg, što svakako nije slučaj, lako se izračuna da je prihod po toni 2 000 000 dinara po hektaru. Na žalost ( u marketima se prodaje po ceni oko 40 din/kg ). Na žalost otkupna cena se kreće od 5 do 8 dinara po kilogramu, a samo veoma mali broj profesionalnih povrtara ostvari od 12 do 15 dinara po kilogramu. Kada se odbiju troškovi, obrade zemljišta, utrošenog goriva, đubriva, semena, vađenja i svih pratećih troškova koji su svakako veliki, ispada da se uopšte ne isplati setva luka.

Računica je rađena za velike proizvođače i ne bi trebalo zanemariti baštensku proizvodnju. Gotovo svako seosko domaćinstvo ima baštu i one mogu da budu na površini u rasponu od 400 do 2.000 metara kvadratnih. Najveći profesionalni proizvođači crnog luka u Srbiji pod ovom kulturom imaju, zavisno od godine, i po nekoliko stotina hektara i ovom proizvodnjom bave se veoma moderno. Međutim, već godinama cena ostaje nepromenjena pa se polako sve veći broj povrtara odlučuje da odustane od ove proizvodnje I prebaci se na neke profitabilnije. Hoće li to dovesti do smanjenja u ponudi, a da država krene sa uvozom, videćemo u bliskoj budućnosti.

Dipl. inž. polj. Goran Veljković