Foto: Pixabay
- Reklama -

Ako ste na vreme pripremili zemljište, sada je pravi trenutak da krenete sa sadnjom šljive. Kada to odradite, svakako je važno da radite redovnu rezidbu rodnih stabala, đubrenje, negu, kao i da je zaštitite od štetočina koje bi mogle da je napadnu.

Foto: Pixabay

Među njima jesu crna i žuta šljivina osa, koje se sreću širom naše zemlje, a sa početkom vegetacije i faze cvetanja šljive mogu da izazovu veliku štetu.

“Obe šljivine ose i crna i žuta se javljaju istovremeno.  Crna šljivina osa je veličine 4 do 5 mm a žuta je malo veća. Larve – pa gusenice su zelenkasto-žute boje sa crnom glavom, veličine 9 do 12 mm. Prezimljavaju u stadijumu larve u zemljištu, dok se kao odrasli insekti (ose) pojavljuju u proleće, obično u periodu cvetanja šljiva. Po parenju ženke polažu jaja u čašične listiće”, navodi Marinko Jovičić, savetodavac PSSS-a za zaštitu bilja.

Prema njegovim rečima razlika između crne i žute ose je ta što crna osa polaže jaja u slobodne delove, a žuta između slobodnih delova čašičnih listića.

Foto: Pixabay

“Jaja polažu ispod epidermisa, a larve se odmah ubušuju u tek zametnute plodove i hrane se njima izgrizajući semenku. Oštećeni plodovi se vrlo lako prepoznaju po crnim tačkicama, koje predstavljaju mesto ubušivanja larve u unutrašnjost. Takvi plodovi opadaju. Kada završe razviće, larve odlaze u zemljište, gde opredaju kokone u kojima prezimljavaju. U toku godine imaju jednu generaciju”, dodaje Jovičić.

Crna i žita šljivina osa nanose štetu samo ovom voću, a najveća je pre i tokom cvetanja šljive, kada je vreme suvo i toplo. Naš sagovornik navodi da može da smanji prinos u proseku i do 50 odsto.

“Prisustvo pčela ograničava početak zaštite od ose. Hemijsko suzbijanje šljivinih osa najbolje je vršiti u precvetavanju, kada otpadne više od 75 odsto kruničnih listića i kada nema više aktivnih pčela. Kada je šljiva u fazi precvetavanja, kada počnu otpadati latice, pčele prestaju sa posećivanjem cvetova, i onda treba tretirati insekticidima na bazi: deltametrina, malationa”, objašnjava Jovičić i dodaje da ako je populacija šljivinih osa brojna treba uraditi još jedno prskanje 10 do 12 dana nakon prethodnog.

“Od svih vrsta voćaka- šljive pored jabuka imaju najveću zavisnost od oprašivačke funkcije pčela. Ovo je zbog toga što su pčele praktično jedini prenosioci šljivinog cvetnog praha. Pojedine, izuzetno kvalitetne sorte šljiva, poznate kao samobesplodne, kao što su čačanska rana, čačanska najbolja, čačanski šećer i druge, uopšte ne mogu zametnuti plodove ukoliko na njihove cvetove pčele ne donesu cvetni prah sa cvetova drugih sorata. Našim zakonskim propisima poljoprivredni proizvodjači su obavezni da o planiranom prskanju gajenih biljaka preparatima otrovnim za pčele, obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od 5 km”, ističe Jovičić i još jednom apeluje da sačuvamo pčele i ne prskamo insekticidima dok su biljke u cvetu.

IZVORbolja zemlja/A.K.
Prethodni tekstSetva u Rusiji ne sme da stane, studenti pomažu
Sledeći tekstBZ specijal, 6. deo: Čuveni nemački pulmolog optužio naučnike i svetske vlade za zaveru