Radomir Marčeta iz Malog Beograda kraj Bačke Topole gaji ćurke u plastenicima. Njegovi plastenici slični su onima gde se gaje pečurke ili proizvodi rasad, ali je ovaj čovek odlučio da u njih smesti ćurke.

U njegovim (uslovno rečeno) plastenicima se u neverovatno pedantnim uslovima i najboljem mogućem klimatu gaje ćurke, iako su najteža vrsta živine za uzgoj.

Foto: Printscreen/Youtube

Kompletan ciklus tova, od ćureta pa do 18 nedelja starog ćurana, kod Marčete se odvija u visoko higijenskim objektima starim svega dve godine, za koje nije potrebna ni građevinska dozvola.

Ekipu emisije “Bolja zemlja”, koja je obišla Marčetinove plastenike ćuraka, iznenadila je higijena u kojoj rastu ćurke. Živina je na ovom mestu veoma pažena, nalazi se kao u spejs-šatlu – ulazi i izlazi tačno onoliko vazduha koliko joj je potrebno za život.

Foto: Printscreen/Youtube

“Već desetak godina bavimo se uzgojem ćuraka, a pre jedno dve godine proširili smo kapacitete malo uz pomoć države, a malo uz pomoć sopstvenih sredstava i kredita. U svaki od ovih objekata staje 500-600 komada. Radimo tov ćuraka od prvog dana do treće i pete nedelje za pojedine kupce, a ostali tov radiomo do kraja, do 20. nedelje, dok ne prodamo sve, živo ili očišćeno”, navodi Marčeta.

U objektima ima čitav niz interesantnih detalja osim same konstrukcije. Vlasnik je procenio da mu je bolje da koristi agro pelet nego slamu, jer ovaj materijal bolje upija. Objekti su optočeni eko pločama, a to je smesa drveta i plastike, hemijski neutralna i otporna na kvašenje.

“Za ove objekte nije potrebna građevinska dozvola u smislu projekata, opštinskih taksi, dažbina, dugog vremena čekanja… Prednost je i to što je rok za završetak ovakvog objekta veoma kratak, za nedelju dana je već spreman za upotrebu. Sve to nas je opredelilo da izgradimo ovakve objekte za ćurke. Gledamo da higijena bude na zavidnom nivou, u čemu imamo dosta uspeha. Ćurka je “blesava” životinja koja može svašta da polomi, pa smo se zbog toga odlučili za eko ploče, koje se brzo montiraju, solidno su otporne za vlagu i habanje, mogu se oprati, a najbitnije je da ih ćurke ne kljucaju”, naglašava Marčeta.

Više pogledajte u VIDEO prilogu iz emisije “Bolja zemlja”.