Skočila cena povrća
Skočila cena povrća

Lepo vreme i produžetak sezone nisu uticali da se spuste cene povrća, tako da je paprika prodavana po rekordnoj ceni od 200 dinara za kilogram. Ali nije samo paprikama skočila cena već je rast, u pojedinim slučajevima i do sto odsto primetan i kod većine povrtarskih vrsta.

Ukoliko upoređujemo cene povrća sa cenama od prošle godine u ovo vreme videćemo da je ova sezona rekordna. Tako je recimo prošle godine paradajz koštao 100 din/kg, a ove 180 din/kg, krastavci kornišoni sa 120 na 150 dinara din/kg, ali je najviše poskupeo crni luk koji se ove godine prodaje za čak 100 dinara za kilogram.

Povrtari ovako visoke cene opravdavaju lošim vremenskim uslovima i sušom. Većina povrća koje se gaji na otvorenom je propala tako da se mahom iznosi roba proizvedena u zaštićenom prostoru.

Našoj populaciji, penzionerima od čijih prihoda na žalost žive cele porodice ovako visoke cene svakako ne odgovaraju.

„ Prošle godine cena kupusa je eksplodirala, a tako je slično i ove. Pre tri godine smo davali 40 dinara za kilogram i tu smo vagali da li se isplati kiseliti. A sada je 70 ili 80 dinara, stvarno bezobrazno „ komentar je starijih sugrađana koji jednostavno nemaju toliko novca da izdvoje za pripremanje zimnice.

Ono što je zanimljivo jeste da su cene povrća u septembru bile dosta niže i očekivalo se da kako kreće sezona i jesen da će da padaju. Međutim, desilo se baš suprotno, a to je njihov porast.

Veliku ulogu u formiranju ovako visokih i možda i nerealnih cena, imaju nakupci koji se ugrađuju i po tri puta dok je cena u otkupu daleko niža.

Opet strada proizvođač koji ima ulaganja, a o poskupljenju goriva ne vredi ni pričati. Ono poskupljuje, a o tome se uopšte ne govori tako da je cena goriva samo jedna karika u lancu vrtoglavog skoka cena povrća.

Prema podacima Zavoda za statistiku i dalje ostvarujemo suficit u izvozu povrća. Prosečno, za poslednje tri godine (2014.-2016.) iz Srbije se izvezlo povrća u vrednosti oko 77 miliona eura, a uvezeno ga je u vrednosti od oko 66 miliona eura. Što nekako ispada da smo na nuli nit zarađujemo nit gubimo.

Iako je naša zemlja značajan suficit ostvarivala u trgovini sa šargarepom i crnim lukom, stručnjaci procenjuju da ćemo korenasto-krtolaste vrste koje rastu u zemlji ove godine uvoziti – naročito šargarepu, krompr i cveklu što je svakako nedopustivo.

 

Dipl. inž. polj. Goran Veljković