Piše: Redakcija BZ
#odgovornonovinarstvo

Opšta panika i histerija, ali i situacija u kojoj se nalaze mnoge države, nagoveštavaju da svet prolazi kroz tektonske geopolitičke promene i da ovakva vremena zahtevaju ozbiljne, odgovorne i trezvene ljude.

Kako vreme odmiče, pojavljuju se i oni koji demantuju informacije da je virus nov i nepoznat i kažu da za viruse tipa korona znamo još od sedamdesetih godina prošlog veka.

Saveti iskusnih stručnjaka, koji su videli viruse ozbiljne virulogije, polako sklapaju slagalicu o ovom koji je, nakon španske groznice, uspeo ponovo da porazi planetu.

U prošlim tekstovima naveli smo stavove virusologa sa naših prostora, stručnjaka sa velikim iskustvom.

Ali, izjava makedonskog epidemiologa dr Vela Markovskog, zainteresovala je mnoge.

U emisiji Svet na dlanu u kojoj je gostovao, dr Velo dao je vrlo uverljive informacije o virusu, detaljno raščlanio sve elemente i dosta smelo pobio mnoge kolege, ulazeći dublje u problematiku simptoma i reakciju organizma.

Dr Markovski: Ovo je poznat virus, koji je otkriven 1965. godine. Toliko je opasan da su se studenti medicine dobrovoljno inficirali njime, da bi videli kakva će biti klinička slika. Tako su videli da spada u grupu virusa koji izaziva prehlade, od kojih se razboljevamo i po četiri puta godišnje. Ovaj koronavirus, takav kakav je, predstavlja od 15% do 35% svih prehlada u toku zime.

Dva puta nas je ovaj virus iznenadio. On ima 4 podtipa. Ima ga i kod životinja, a ne znamo tačno koji je izvor zaraze. Jasno je da se prenosi sa čoveka na čoveka. Prva dva dana su najzaraznija.

Inače, virus ima veoma nisku kontagioznost (zaraznost), za razliku od morbila koji imaju 100% zaraznost.

To znači da, ako 15 minuta sedite jedan pored drugog ili udaljeni pola metra, ovaj virus će zaraziti 1 do 5 ljudi. Sve viruse karakteriše da ne mogu da ostanu van ćelije. Oni su ćelije, ali im nedostaju organele. Ne mogu da proizvedu energiju, jer im je neophodna ćelija, a ona može biti biljna, životinjska ili ljudska. Tako da ima mnogo, mnogo dezinformacija oko ovog virusa.

Život virusa se ne zna tačno, još nije proučen, ali ne može da opstane dugo. Ako u ispljuvku, sputumu ima ćelija, onda može da preživi nekoliko sati. Međutim, da bi nastala bolest, potrebna je infektivna doza, potrebna je virulentnost virusa.

Znači, virus nas je iznenadio dva puta. Jednom 2002. sa pikom 2003. tzv. Sars, koji je davao akutni respiratorni distresni sindrom i drugi put sada. Dakle, oba se razlikuju od osnovnog koronavirusa.

I daje komplikacije, zar ne? Ovaj je KOV2. Nazivaju ga KOV2 ili Covid 19, jer je 2019. godine pronađen. I odjednom su se pojavila svojstva ovog virusa koja zbunjuju, kao što je način patogeneze, način prisustva.

Međutim, tu imamo dva glavna problema. Imamo nerealan broj zaraženih, jer koronavirus nema karakterističnu kliničku sliku. Sa ovom kliničkom slikom, sa kojom je do sada korona išla, idu respiratorni sincicijalni virus, parainfluenca, rinovirus, influenca C, a od bakterija mikroplazma daje sličnu sliku, kao i klamidija. Tako da ga ne možemo svrstati samo kao grip.

Drugim rečima, svi ti izazivači daju sličnu kliničku sliku. I zbog toga mi ne možemo da postupamo kao kod gripa. Na primer, možemo da imamo 100 potvrđenih slučajeva, a 100.000 obolelih. Ali, to nije bitno.

Važno je koji podtip cirkuliše, koja varijanta. U ovom slučaju sada, imamo nove metode kojima utvrđujemo da li je korona virus (Kovid) postojao i pre pet i pre deset godina. Imao je slična epidemijska svojstva, ali ga nismo dokazivali.

Mislili smo da je grip, jer mikroplazma je ta koja to najčešće maskira. Sada imamo jednu savremenu metodu. Nije nova, ali počinje da detektuje virusnu eriju korona virusa. Međutim, javlja se novi problem, a to je problem tumačenja rezultata.

Po meni, te rezulate može da tumači samo infektolog, jer je sa samim prisustvom polimeraza lančana reakcija u redu, kada imamo viruse koje nalazimo u krvi, kao hepatitis. Kada ga dokažemo, merimo koliko ima kopija u krvi i znamo da taj pacijent ima hronični hepatitis C.

Međutim, kod ove respiratorne lavaže (ispiranja)materijala koji se uzimaju, možemo da imamo bilo koji uzročnik. Tražimo neke od ovih koje sam nabrojao, tražimo koronavirus. Njegovo prisustvo ne znači da će dati tegobe. Nama je, zapravo, potrebna potvrda serološkim testom da bismo napravili razliku da li je to kolonizacija, slučajan kontakt sa virusom, infekcija ili inovativna bolest.

Infekciju možemo da dokažemo, bolest već vidimo. Infekcija nema simptome. Međutim, sa serološkim testovima možemo da je dokažemo. Ali, glavni problem je to što nemamo validne serološke testove da bismo dokazali IGM antitela i kažemo da je pacijent bolestan od koronavirusa.

Zdravstveni sistem ima testove, ali ti testovi treba da budu validni, tj. da imaju visoku senzitivnost i specifičnost, a to znači da ne daju veliki procenat lažno pozitivnih ili lažno negativnih. To su testovi elise ili indirektne inflorescencije.

Budući da korona za sada nije bila izazov za nauku, nisu proizvedeni takvi senzitivni testovi. Vidimo i mnoge paradokse u imunološkom odgovoru, jer imuni sistem ne reaguje. U mnogo opisanih slučajeva, paradoksalno, nemamo borbu organizma.

Od čega se onda umire?

Ceo intervju možete pogledati ovde: