Piše: Redakcija BZ
#odgovornonovinarstvo

Neki od stručnjaka ističu njegovo neverovatno brzo širenje, savetuju samoizolaciju, kao jedini način da se epidemija zaustavi. Mnogi od njih tvrde da brzo mutira, pa već imamo nekoliko slučajeva u svetu koji potvrđuju da ga je moguće ponovo dobiti.

Ima i onih koji tvrde da korona virus, sa kojim se suočavamo, ni blizu nije toliko opasan koliko se brzo širi i čini svaki zdravstveni sistem na svetu izuzetno ranjivim. Drugi pak kažu da situaciju zaista treba da shvatimo više nego ozbiljno.

Doktorka Ana Gligić, priznati srpski virusolog, koja je polovinom prošlog veka prva izolovala najsmrtonosniji marburg virus, ali i koja je 1972. godine, u vreme variola vere, bila šef Nacionalne referentne laboratorije, u intervjuu za N1 kaže:

Obustaviti što više kontakte, tako se virus širi, i to najviše vazduhom. Može u spoljnoj sredini da ostane tri sata sata, ja se nakašljem i biće zaraženo tri sata, a ko zna ko će sesti na moje mesto u tramvaju. Jako je važno – virus kad padne na kvaku, metal, može da ostane tri dana.

S druge strane, profesor doktor Branimir Nestorović, načelnik odeljenja za alergologiju i pulmologiju univerzitetske dečije klinike u Beogradu, nije naročito potrešen virusom i kaže da treba da se čuvamo, izolujemo, ali da virus ni blizu nije tako opasan kako ga predstavljaju.

Srbija zna za koronu više od 2 decenije

U razgovoru za RTS, virusolog dr Branislava Keserović, objasnila je da virusi ovog tipa uopšte nisu nepoznati srpskog stručnoj javnosti. Još devedesetih godina prošlog veka, dr Keserović izolovala je specijalnu vrstu koronavuirusa, što je tada bila i tema njenog doktorskog rada.

Još devedesetih godina prošlog veka dr Branislava Keserović, virusolog, izolovala je specijalnu vrstu koronavirusa i to je tada bila njena tema doktorskog rada.
Inače, činjenica oko koje se svi lekari slažu, jeste da je korona naziv za grupu virusa koji uzrokuju bolesti kod sisara i ptica, dok kod ljudi izazivaju respiratorne infekcije, poput prehlade, koje su obično blage. Ređi oblici, kao što su SARS, MERS i novi korona virus, koji je uzrokovao aktuelnu epidemiju korona virusa u Vuhanu, mogu imati smrtonosne posledice.

Niko nije mogao da pretpostavi da će ovako nešto da se desi, jer koronavirusi iz humanih sojeva izazivaju blage respiratorne infekcije. Mešutim, životinjski sojevi izazivaju infekcije kod ovaca i svinja, teške upale pluća i dolazi do uginuća čitavog stada – kaže doktorka Keserović i dodaje da je iznenađenje da ova vrsta virusa kod ljudi izaziva tako teške respiratorne infekcije i da je njen izolat koronavirusa iz bubrega i tumora i limfnih žlezda obolelih od endemske bolesti.

Doktorka Keserović kaže da je devedesetih godina prošlog veka, koronavirus bio izolovan iz materijala koji nema nikakve veze sa respiratornim traktom.

Prvi put su ga videli elektronskim mikroskopom pukovnik doktor Spasić sa VMA i profesor Kosta Apostolov iz Londona. Tada je počela naša saradnja sa željom da pokušamo da izolujemo taj virus iz tog materijala i da, na taj način, pokuša da se dokaže da li je taj virus užročnik endemske bolesti bubrega u nekim krajevima naše zemlje, gde bubrezi propadaju. Bubreg se osuši, kao jedan orah i bolesnici mogu da preživljavaju određeni period samo na dijalizi – rekla je dr Branislava Keserović.

Pošto je molekularna biologija tako napredovala i virusne DNK se sekvencioniraju vrlo lako, vakcine su subjedinične i uzme se samo onaj deo genoma, koji je značajan za stvaranje antitela kod vakcinisanih ljudi. Mislim da će te vakcine vrlo brzo zaživeti. Ali, vakcina je nešto što je preventivno, da se ne dozvole nova oboljenja. Kod ljudi koji su već oboleli, kod njih treba delovati da im se pomogne da se izleče – ističe doktorka.

Krv obolelih – jedina odbrana od virusa

Da li je vakcina u brzom roku moguća i šta bi eventualno bio lek, doktorka Keserović kaže da je to, na prvom mestu, serum onih koji su preboleli virus, pa su stvorili antitela.

Ti koji su izlečeni imaju veliki imunitet i njihova antitela mogu da posluže izlečenju onih koji su u veoma teškom stanju – napominje dr Keserović.

Međutim, zanimljivo je da je upotreba humanog leukocitarnog alfa interferona druga opcija, koju je donedavno proizvodio Torlak. Interferon je lek za viruse, kaže doktorka.
On se odavno ne proizvodi u Srbiji, jer nije bilo razumevanja. Radila sam na Torlaku 40 godina. Kina je velika zemlja i ona sigurno proizvodi humani alfa leukocitarni interferon i preživeli su sigurno dobili taj interferon – rekla je dr Keserović.

Nastaviće se…