Ekipa emisije “Bolja zemlja” bila je u poseti Pirivatriću iz Lunjevca. Jednom našem voćaru od iskustva koji krči stare zasade nektarine i podiže nove.

Razlog je promena kupca. Sve stare nektarine su sada desetine kubika drva za loženje. Povadjene su jer ono što kupac traži više nije meka i slatka sorta breskve, kakve su se nekada prodavale. Sada tržište traži čvrstu sortu koja može da se transportuje dugo, koja može da dugo stoji i koja, što je još važnije, izgleda zrelo već u tehničkoj zrelosti.

Nekada su ljudi mogli da žive od toga što su prodavali voće na pijaci. Mislimo na voćare koji su imali hektar voća, starih mekih sorti. Više nema prodaje na pijaci, nema prodaje kupcu kojeg poznajte. Prodaja voća je sada u rukama trgovaca koji imaju svoje sopstvene zahteve, šta i kako treba raditi.

Pored toga, promenile su se i podloge koje su dobre, jer se promenila klima. Srbija postaje polako, gotovo područje polusuve klime pojedinih godina. To zahteva da imamo podlogu koja to može da podnese.

Zbog toga Pirivatrić koji je 100% profesionalni voćar i koji samo od toga živi,vanredno sposoban poljoprivrednik i domaćin, shvata da je vreme da se menja sortiment.

Goran Pirivatrić, voćar iz Lunjevca

– Već dvadeset godina je star zasad. To su, za ono vreme, bile idealne sorte. To su pijačne sorte, one koje su slatke i nisu otporne za neko dugo skaldištenje i transport – objašnjava Goran Pirivatrić. – Sada moramo da se orijentišemo za rusko tržište i neka druga tržišta. Mora da bude asortiment koji je dobra boja, krupna i da je otporna.

On je objasnio i koju podlogu će sada da koristi, kao i koje sorte da uzgaja. Tvrdi da se u praksi to pokazalo kao najbolje rešenje, a njemu moramo da verujemo, on samo od prodaje breskvi i nektarina živi. Savete koje je dao možete pogledati u videu na kraju teksta.

Priprema za novi zasad

Pošto su stabla povadjenja u toku je rigolovanje. Inače sva stabla su prvo posečena motornom testerom a zatim se Goran Pirivatrić odlučio ih ipak ne vadi traktorom, nego je koristio bager koji je svaki koren iskopao.

Medjutim, posle bagera zapravo dolazi najvažnija stvar a to je rigolovanje, što radi naš dobro poznat majstor Milan Mijailović.

Rigolovanje

Rigolovanje, kada se radi kako treba da se radi, u potpunosti izmeša i prevrne zemljište. Ono otvara pore, cepa vodonepropusni sloj, jednostavno razvali tlo, ali to je upravo ono što je potrebno mladoj bijci – da koren može da prodire duboko i da se nesmetano širi.

Rigolovanje je mehanički veoma skupa operacija, jer vi zabijate metalni plug 50 do 60 centimetara u zemlju i onda to prevrćete.

Kada se radi pošteno kao što radi Mijailović to je veoma teško i za mašinu a i za traktoristu jer on rastura stotine kubika zemlje. Ne postoji apsolutno ništa što više rastura traktor, niti traktor ikada trpi veće optrećenje nego pri rigolovanju. To je stres i za traktor i za traktoristu.

Sigurno da bi krizni štab bio ponasan na Mijailovića koji sve vreme u traktoru nosi hiruršku masku. Mnogi će sada da pomisle “kakav čovek, sam u traktoru ali nosi masku”. To nije istina, jer se Milan plaši korone koliko i crnci sunčanice, njega prašina ubija.

Nije ovo lak posao. Milan može, u proseku da izrigoluje oko jednog hektara dnevno.

– To je zahtevna operacija i traži veliki novac, ali to sada može da se uradi i posle ne – objašnjava Goran. – Ovo sada je najbolje jer đubrenje i ostalo ide posel, a sada je važno da žile siđu što dublje u zemlju.

– Ovde je bio zasad i u poslednje vreme nije rađena međuredna obrada – objašnjava Milan Mijailović. – Ima uticaj i što je ovo povađeno, pa je zemlja razrovana i to vlage što je imalo se osušilo. Da li ima i uticaja sastav zemlje, ali sve je suvo i vidite da nosim masku zbog prašine jer je nemoguće da se radi bez nje. Ne nosim ja ovo zbog korone.

Pirivatrić je ispričao i kako ima velikih problema sa naplatom, kao i gubitkom tezgi na pijacama, a šta po tom pitanju može da se uradi i kako to utiče pogledajte u videu ispod…