Breskva

Svi smo primetili da je sezona pri kraju, a cena breskve ne pada, ali je zato ukus izuzetno loš.

Trenutna cena breskve se kreće od 110 do 130 dinara po kilogramu u maloprodajnim objektima.

Svi se pitaju o čemu se radi i šta se dešava?

Pod breskvom se u Srbiji nalazi oko 5000 hektara i prosečni prinosi se kreću od 50 do 70 hiljada tona godišnje, to je oko 5 posto od ukupne površine pod voćnim vrstama, prema republičkom zavodu za statistiku.

Breskva je specifično voće koje zahteva niske nadmorske visine i veoma je osetljiva na mraz. Na žalost, sa promenama klime, mraz sve češće pogađa u proleće i te predele naše zemlje i to ozbiljno smanjuje prinos. Naš Zavod za statistiku nije dao nikakve zvanične podatke, ali parametar možda može da nam bude Italija u kojoj je, zbog mraza ove godine, prinos breskve bio manji za oko 30 posto.

Na sve to dolazi i činjenica da je cena breskve prethodnih godina bila oko 50 dinara za prvu klasu, dok se druga klasa prodavala za oko 20 dinara, što je mnoge dovelo do toga da svedu račune i shvate da im se proizvodnja breskve ne isplati, osim ako mogu da je plasiraju na strano tržište, a tu dolazi do čuvenog problema sa izvoznicima koji otkupe, pa ne plate breskvu proizvođaču.

Da ne pominjemo i to da breskva može maksimalno mesec dana da se čuva u hladnjači, a nakon toga počinje degradacija plodova i to iznutra, zbog same prirode ovog voća.

Sve to, iz godine u godinu smanjuje površine pod ovom voćnom vrstom jer se mnogi preorijentišu na druge voćke koje su otpornije.

Oni koji ostaju na proizvodnji breskve trude se na svaki način da je što pre prodaju i većina naše proizvodnje završi u inostranstvu, a naročito u Rusiji.

Tu na scenu stupa reeksport iz drugih zemalja, a naročito iz Italije.

Zašto baš iz Italije? Zato što su Italijani prestali da jedu breskve! Prodaja se smanjila za preko 70 posto, a kako je krenulo i tih 30 posto će na kraju da prrestane da ih kupuje.

Ako se neko pita zašto su Italijani prestali da jedu breskve, odgovor možete da nađete u našim marketima i prodavnicama. Svakome od nas se desilo da kupi breskve i da očekuje da zagrize u slasti meki i ukusni plod dok se širi opojni miris koji mnoge vrati u detinjstvo, a da ga neprijatno iznenadi nešto malo mekše od gume i bez ikakvog ukusa i mirisa. Ankete sprovedene u Italiji pokazuju da kupci ne žele da jedu nešto što liči na breskvu, a nema ni teksturu, ni ukus, a ni miris breskve.

Možda bi se neko zapitao koji normalan proizvođač bi uzgajao breskvu koja nije breskva, ali odgovor je prost NE BI NIJEDAN!

Proizvođači u italiji su morali da se povinuju željama velikih lanaca marketa širom Evrope i da počnu da uzgajaju nove vrste breskvi (oko 100 ih se godišnje patentira), koje daju plodove koji imaju jednoličnu crvenu boju, otpornije su na transport i mogu duže da stoje na rafovima marketa bez kvarenja, ali je sve to postignuto na uštrb ukusa, mirisa i mekoće ploda.

Ukratko, breskva je kod nas skupa i neukusna jer se domaća izvozi, a uvozi iz inostranstva ta koju i kod nas guraju veliki marketi u želji da smanje gubitke zbog kvarenja voća.

Ima li rešenja ovom problemu?

Ovaj problem može da reši samo država i niko drugi.

  • Potrebne su veće subvencije za domaće proizvođače
  • finansiranje neprofitnih ULO hladnjača u kojima breskva može i duže da opstane
  • pravljenje prerađivačke industrije (ne zaboravimo da je kompot od breskve najskuplji na svetu i da u nekim zemljama i do 50 posto proizvodnje završi baš u njemu)
  • da se proizvođači zaštite da mogu da gaje starije i autohtone sorte, a ne da pod pritiskom prodajnih lanaca prelaze na nove sorte koje su neukusne, ali otpornije
  • da se podstaknu proizvođači na udruživanje

Sve bi to pomoglo da se od malih voćara napravi jedna uniformna proizvodnja koja bi bila dovoljno velika da zadovolji domaće potrebe, ali i da postane značajni izvozni produkt Srbije, bilo kao stona breskva, bilo kao prerađeni proizvod.

Ako bude dovoljno volje i mudrosti kod nadležnih breskva može opet da bude i kvalitetna i ne tako skupa za naše građane, a proizvođači će moći više da zarade!

Ako li ne bude mudrosti i volje onda će razni mešetari da unište našu proizvodnju pa može lako da nam se desi da kupujemo i one iz Turske, a u njima često ima toliko pesticida kada stignu na tržište da bi mogli da ih čuvaju 10 godina, samo kada bi mogle toliko da traju, ali Bože moj, eto razloga da zaposlimo mnogo više fitosanitarnih inspektora.