Brazilski par kao uzor za sve: U Srbiji sve više ljudi zainteresovano za pošumljavanje

Postoji jedno biće koje može da pretvori ugljen-dioksid u kiseonik, a to su drveća.

331
0
SHARE
Foto: Pixabay

Seča i uništavanje šuma gotovo da je postala svakodnevnica. Borba za egzistenciju ili parče obradive površine dovela je do toga da imamo sve manje površina pod bogatim i gustim šumama. Ipak, nije sve tako crno, među nama, na sreću, postoje i oni koji pokušavaju da svojim primerom nešto promene.

Proteklih nekoliko decenija praksa seče šuma posebno je izražena, a neke oblasti, koje su bile poznate po zelenim prostranstvima, kao što je Atlantska šuma, koja se prostire južnom obalom Brazila, danas je gotovo neprepoznatljiva.

Foto: Pixabay

Proslavljeni brazilski fotograf Sabastiao Salgado i njegova supruga Lelia Deluiz Vanik Salgado, nisu mogli da se pomire sa tim da je deo Atlantske šume gotovo ogoljen stalnom sečom. Odlučili su da pokažu kako njihovo malo može mnogo toga da promeni. Dve decenije kasnije oni imaju čime da se pohvale.

Od pustoši do predivne oaze

Salgado je odlučio nešto da promeni, vratio se u Brazil, nakon boravka u Africi i fotografisanja užasa genocida u Ruandi, a u svom rodnom mesto u Atlantskoj šumi sve je bilo gotovo ogoljeno i pusto.

“Zemlja je bila bolesna, sve je bilo uništeno. Tek oko 0,5 odsto površine bilo je pod šumom. Tada je moja žena predložila da posadimo šumu. Posle mnogo godina naš napor se isplatio, životinje su počele ponovo da se vraćaju. Šuma je počela ponovo da se rađa, a i mi smo se preporodili sa njom” rekao je Salgado.

Ovaj bračni par osnovao je “Instituto Terra”, malu organizaciju koja je do sada posadila četiri miliona mladica i tako su potpuno obnovili i proširili nekadašnji deo šume.

“Postoji jedno biće koje može da pretvori ugljen-dioksid u kiseonik, a to su drveća. Moramo da posadimo šume, sa njima će se vratiti i životinje” ističe Salgado.

Nakon pažljivog biranja i sadnje, celo područje je neverovatno brzo oživelo. Nekadašnju sablasnu tišinu zamenili su zvukovi 172 vrste ptica, 33 vrste sisara, 15 vrsta gmizavaca, 15 vrsta vodozemaca, a ekosistem je bogatiji i za 293 vrste biljaka.

Foto: Pixabay

Šta se dešava u Srbiji?

Bespravna seča šuma veoma je raspostranjena i u našoj zemlji i to u pojedinim krajevima Srbije više nego u drugim. Srećom, kako govore stručnjaci, sve više ljudi je zainteresovano za pošumljavanje.

“Planska seča šuma je veoma važna i ona samo poboljšava kvalitet same šume. Sa onom bespravom se često srećemo, ali sve što možemo je da obavestimo nadležne. Mi godišnje zasadimo 2,5 miliona sadnica na području koje je pod našom zaštitom. A tokom prošle godine smo podelili 250.000 sadnica građanima. Primetili smo da je sve veće interesovanje u društvu za sadnju drveća i da svi polako postaju svesni šta znači zemlja bogata šumom “ kaže za Bolju zemlju Vladimir Vasić iz “Srbija šuma”.

Osim podele sadnica građanima, “Srbija šume” organizuje i razne akcije kako bi podstakli stanovništvo da se što više uključi u pošumljavanje.

“Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom, a prema Nacionalnoj inventuri šuma Republike Srbije iz 2009. godine ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.400 ha, što je 29,1% od ukupne površine teritorije Srbije. Od toga u državnom vlasništvu je 1.194.000 ha ili 53%, a u privatnom vlasništvu 1.058.400 ha ili 47%. Šumovitost Srbije (29,1%) je bliska svetskoj koja iznosi 30%, a znatno je niža od evropske koja dostiže 46%”, navodi se na sajtu JP “Srbija šume”.

Tako je prošle godine organizavana akcija “Jedno drvo za jednog ratnika” i tom prilikom je zasađeno 1.300.000 sadnica, dok je će ove godine biti zasađeno preko 50.000 stabala u akciji “Zasadi drvo”.