BOSILJAK: upotreba kroz istoriju i višestruki značaj kralja začina!

313
0
SHARE

Bosiljak je začinska i lekovita biljka poreklom iz Indije. Latinski naziv bosiljka Ocimum basilicum, nastao je od dve reči: ocimum (vrsta deteline ili aromatična biljka) i basilicum od grčke reči basileus, što znači kralj, i stari Grci su ga smatrali kraljem začina.

Poreklo bosiljka

Postoje različita verovanja i rituali vezani za ovu „kraljevsku biljku“. O starosti upotrebe ove biljke govore i podaci da su njeni delovi nađeni u Egiptu, u faraonskim grobnicama u piramidama koje potiču iz vremena 3.500 godina pre Hrista.

Egipćani su prinosili bosiljak svojim bogovima, a poznato je da je uz mirtu i tamjan, korišćen za balsamovanje. U drevnim kulturama se koristio u obredima plodnosti i do danas se sačuvalo njegovo korišćenje u vudu ritualima na Haitiju. U Indiji se smatra svetom biljkom i veruje se da štiti dušu, pa se često koristi pri meditacijama i stavlja na grudi umrlih kako bi ih zaštitili od zlih duhova dok su u prolazu između dva života.

U starom Rimu za vreme Cezara, bosiljak je važio za veoma cenjenu lekovitu, začinsku i ukrasnu biljku. Rimljani su verovali da je simbol ljubavi, odanosti i da će muškarac zauvek voleti ženu od koje prihvati grančicu bosiljka. Njegova rasprostranjenost raširila se po čitavoj Evropi, a prenet je i u Ameriku.

Običaji

Do današnjih dana se u nekim delovima Mediterana očuvao običaj, da devojka uveče stavlja teglu sa bosiljkom u prozor i na taj način šalje signal voljenom da ga te noći željno očekuje. U Meksiku ljudi veruju da ako se stavi u novčanik privlači novac, uspeh i blagostanje.

Izgled cvetova i vrste

Bosiljak uspeva na sunčanim i od vetra zaštićenim mestima, pa se na Mediteranu često može naći i kao samonikla biljka. To je jednogodišnja biljka koja raste u obliku grma, jajastog oblika sa dugim peteljkama. Poznato je više od 60 vrsta bosiljaka, od kojih niske grmaste sorte rastu do 25 cm, a kod velikih je visina grma i do pola metra. Cvetovi su sitni, bele boje, nalaze se na gornjem delu biljke. Veoma su popularni kod pčela i leptira. Cela biljka, a posebno njeni listovi imaju vrlo jak i prijatan miris, posebno pre i u vreme cvetanja. Najčešći je takozvani grčki bosiljak sa zelenim listovima, koji mogu biti sitni lil krupni i tajlandski sa ljubičastim listovima.

ljubičasti bosiljak
ljubičasti bosiljak

Najbolji uslovi u kojima uspeva

Najbolje raste u toplim i suvim uslovima, osetljiv je na hladnoću, pa ga napolje treba iznositi tek od maja meseca, kada je dovoljno toplo. Ako želite da vam biljka bude bujnija, potrebno je odrezati vrhove stabljika na kojima se razvijaju cvetovi. Na taj način biljka će imati više bočnih ogranaka koji će se moći koristiti kao začini. U nekim zemljama se ova biljka gaji i na plantažama, za industrijsko dobijanje eteričnog ulja koje se koristi u proizvodnji parfema. Ovu biljku možete saditi u bašti sa povrćem, cvećem ili drugim začinima. Zanimljive su i saksije na kuhinjskim prozorima gde je uvek na dohvat ruke za pripremu raznovrsnih mediteranskih jela. Pored toga, miris bosiljka je koristan protiv muva i komaraca, pa je dovoljno prstima protrljati nekoliko listova kako bi jače zamirisali.

Najbolje vreme za berbu

Bosiljak se bere pre cvetanja (krajem juna i početkom jula meseca), kada sadrži najveću koncentraciju eteričnih ulja i to po jakom suncu. Može se brati i krajem septembra, ali je prva berba lekovitija. Suši se na promaji, bez direktne sunčeve svetlosti u malim snopićima koji se kače ili se listovi prostiru na podlogu. Čuva se u dobro zatvorenim kutijama na tamnom mestu.
Glavna primena bosiljka je u lečenju i kulinarstvu. Bosiljak ima aromatičan, osvežavajući i pomalo pikantan ukus. Najbolja ga je koristiti kao svež, jer sušenjem gubi miris i ukus. Ubrana biljka se može držati u zamrzivaču ili konzervirati u ulju i sirćetu kako bi ga sačuvali za upotrebu.
Listovi bosiljka bogati su vitaminima K, A, B6 i C, folnom kiselinom i magnezijumom. Istraživanja su pokazala da ulje bosiljka povoljno deluje na imunološki sistem. Sveži listovi i ulje bosiljka imaju antibakterijska i antiseptička dejstva i koriste se u lečenju infekcija. Ako imate upornu ranu, koja neće da zaraste, na nju se mogu stavljati obloge od bosiljka, koji će delovati kao antiseptik i ubrzati proces zarastanja. Bosiljak je blagotvoran za organe za varenje, koristan je za zdravlje bubrega (upale urinarnog trakta i mokraćne bešike), pomaže funkciju pluća i bronhija i može olakšati simptome astme i alergijskih reakcija.

Sveti bosiljak (tulsi) – najlekovitiji

Iako su sve vrste bosiljka lekovite, smatra se da je sveti bosiljak (tulsi) najlekovitiji. Razlikuje se po po ljubičastoj nijansi listova. Istraživanja su pokazala da se upotrebom svetog bosiljka poboljšava opšte stanje organizma. Pomaže da se brže oporavimo od stresa i pobedimo depresiju, a neutrališe i biohemijske elemente koji doprinose preuranjenom starenju i razvoju raznih bolesti. Može se koristiti u sušenom obliku, ali najviše korisnih sastojaka i arome daje svež. Narodna medicina ga preporučuje i kao afrodizijak.

Zelena limunada

1 limun, 6 – 10 listića svežeg bosiljka i 1 litar vode usitniti u blenderu i procediti ili piti sa komadićima.

Čaj

Sa 2,5 decilitara uzavrele vode preliti 1-2 kačajne kašičice listića bosiljka. Posle 10 minuta procediti i piti u gutljajima, nezaslađeno (2-3 puta dnevno, po jednu malu šoljicu, a za snižavanje visoke temperature, pije se po jedna supena kašika šaja na svaki sat. Kod plućnih bolesti i kašlja, čaj se može zasladiti medom.

Tinktura od bosiljka

20 grama sitno iseckanih stabljika bosiljka stavi se u 100 ml. 70% alkohola da stoji 15 dana. Nakon toga se procedi i čuva u dobro zatvorenoj staklenoj bočivi. Koristi se za obloge za osip, dezinfekciju rana ili kod uboda insekata.

Bosiljak je u kulinarstvu naročito prisutan u mediteranskoj kuhinji kao glavni začin mnogih letnjih jela, posebno onih sa paradajzom, kao i u supama, picama i raznim salatama. U svetu je slavu stekao kao sastojak čuvenog Pesta Genovese, zelenog sosa od bosiljka, pinjola i parmezana. Sušeni bosiljak ima intezivniji ukus, pa se u kulinarstvu meša sa drugim začinima (čuvena provansalska mešavina Herbes de Provence), u kojoj ima i ruzmarina i žalfije, pored bosiljka. Sušeni bosiljak se posebno koristi u dijetama za mršavljenje bez soli, jer daje ukus hrani i podstiče na lučenje mokraće i čišćenje organizma. Kod upotrebe sušenog začina treba znati da jedna mala kašičica suvog bosiljka zamenjuje supenu kašiku svežeg.


Posadite bosiljak i uživajte u njegovom mirisu, a čaj od bosiljka će Vas opustiti, popraviti Vam raspoloženje i učiniti Vas vedrijim.

 

M.P.