Bolesti korena ŠEĆERNE REPE u prošloj sezoni – ne ponovilo se!

268
0
SHARE
foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Dobro obratite pažnju! Mnogi poljoprivrednici nisu bili zadovoljni sa prošlogodišnjom proizvodnjom šećerne repe. Godina nije bila dobra za repu, ali je pokazala izuzetno visok potencijal za bolesti. Ove godine bi trebalo ići korak ispred bolesti, preduhitriti je preventivnim merama i hemijskom zaštitom!

U tehnologiji proizvodnje šećerne repe, sve agrotehničke mere koje bi trebalo da se sprovedu imaju isti značaj, a visinu prinosa odrediće ona agrotehnička mera koja je najmanje kvalitetno odrađena. Klimatska godina koja je iza nas, pokazala je da je nepoštovanje principa dobre poljoprivredne prakse značajno uticalo na pojavu bolesti korena šećerne repe.

Nedovoljna količina hraniva i pogrešni rokovi primene znatno mogu uticati na razvoj bolesti korena, trulež korena, što se u korelaciji sa drugim, takođe nepovoljnim faktorima dogodilo. Višak i nedostatak su dva faktora koja apsolutno na isti način povećavaju osetljivost na bolesti.

Karakteristično za proteklu proizvodnu sezonu je to da je šećerna repa praktično tokom cele sezone bila izložena stresnim uslovima koji su nepovoljno uticali na biljku u svakom smislu.

Usled različitih stresova koji su se javljali u toku vegetacije bila je izložena velikom broju bolesti. Bolesti korena koje su zahvatile useve šećerne repe i pričinile velike štete su: Rizomanija – (BNYVV), prenosnik Polymyxa betae, Crna trulež Sclerotium betaticola, Ljubičasta trulež – Rhizoctonia violaceae, Mrka truležRhizoctonia solani, Fuzariozno uvenuće i trulež korena Fusarium tumefaciens i Vlažna trulež korena Erwinia carotovora.

Nepoštovanje dobre poljoprivredne prakse dovelo je do pojave bolesti korena šećerne repe. To se u prvom redu odnosi na zemljišne bolesti, inokulum ostaje u biljnim ostacima i zemljištu. Često ih prate korenova vaš i nematode, koje će onemogućiti proizvodnju na više godina.

U cilju sprečavanja uzroka nastajanja bolesti najvažnije je poštovanje plodoreda minimalno 4 – 5 godina, kvalitetna i na vreme izvršena obrada zemljišta, poštovanje optimalnog roka i dubine setve, pravila ishrane i održavanje optimalne vlažnosti zemljišta.

Ako postoji potencijalna opasnost od bolesti treba sejati sorte koje su otporne, odnosno koje su deklarisane kao otporne.

Ne kaže se uzalud da je šećerna repa kraljica ratarskih useva, pa se tako treba prema njoj i ophoditi!

 

M.S.