BOKVICA I NjENA LEKOVITA SVOJSTVA

1430
0
SHARE

Postoji muška i ženska bokvica i obe imaju lekovita svojstva

Velika muška ili uska ženska, bokvica je svuda prisutan širokolisni korov koji kao lekovita biljka ima fantastična svojstva i veoma je cenjena u tradicionalnoj medicini. Njeno vreme tek dolazi, kada se otkriju sve njene osobine i blagotvoran uticaj na zdravlje. Posebno je cenjena u Kini, gde herbalisti tvrde da bokvica vraća sjaj očima pacijenata.

U svakom slučaju, obratite pažnju na bokvicu, ima je svuda i može se od nje lako napraviti sok, sirup, čaj. Svejedno je da li upotrebljavate žensku ili mušku bokvicu, pošto je hemijski sastav isti kao i delovanje.

Opis bokvice

Listovi i koren su gotovo bez mirisa, nalik na miris trave i imaju slankast i gorak ukus.

Bokvica cveta od maja do početka septembra.

Bokvica je vrlo česta livadska biljka, pa se pojavljuje na svim livadama, u poljskim međama, uz rubove puteva, jarcima i na vlažnim neplodnim zemljištima. Vrlo se često pojavljuje u deteliništima. Uspeva u čitavoj Evropi, severnoj, srednjoj i istočnoj Aziji, praktično gotovo u čitavom svetu, od ravnica do planinskih pašnjaka. U brdskim i šumskim predelima list bokvice može se zameniti sa otrovnim listovima žućkaste i rđaste pustikare (Digitalis ambigua Murray i Digitalis ferruginea L.) i to pre njihove cvatnje, jer su listovi vrlo slični.

Lekoviti delovi biljke su listovi koji se sakupljaju od početka maja do kraja avgusta, dok se biljka nalazi u cvatu i dok još nije zrelo seme. Listovi se moraju neposredno nakon branja raširiti i sušiti na prozračnom mestu u hladu. Češćim diranjem i okretanjem listova za vreme sušenja listovi mogu lako pocrneti, a za pripremu čaja mogu se upotrebiti samo suvi listovi koji su nakon sušenja ostali sasvim zeleni.

Koren se kopa od sredine avgusta sve do kraja oktobra. Nakon što se koren dobro očisti, najbolje ga je, ako se radi o manjim količinama, nanizati na konac i osušiti na prozračnom mestu.

Listovi bokvice su u službenoj upotrebi, pa se nalaze u popisu lekova nekih zemalja. Koren bokvice nije u službenoj upotrebi, iako i on ima lekovita svojstva. Bokvica je prastara lekovita biljka i oduvek je uživala najveći ugled.

Ova biljka najviše utiče na oboljenja organa za disanje, naročito kod više ili manje nakupljenog sluznog sekreta. Bokvica je odličan prirodni lek kod kašlja, katara, plućne astme, i drugih plućnih bolesti.

Bokvica i delovanje na rane

U našoj zemlji je bokvica posebno popularna jer se još tokom Drugog svetskog rata koristila za tretiranje rana vojnicima, a tako je i danas. Listovi bokvice smiruju krvarenje rana, a leče i opekotine. Listovi se zgnječe, premažu belancetom i stave na opekotine.

Iz starih travarskih knjiga i narodne medicine saznajemo da sveže ceđeni sok bokvice ima svojstvo da suši, steže i čisti krv, leči sve nečiste čireve, stare rane, ugrize životinja, opekotine, a i otečene žlezde i hemoroide.

Obloge sa sokom od bokvice leče česte glavobolje, sok listova ukapan u uho, leči bolove uha. Razređeni sok bokvice ukapan u oči, hladi i smanjuje upalu. Sveže isceđeni sok pečen u rakiji, uzima se kao sredstvo za masiranje radi umirenja bolova kod reume.

Bokvica u obliku sirupa preporučuje se svim onim koji boluju od plućnih bolesti, plućne tuberkuloze, onima koji teško dišu, kašljucaju i u grudima imaju prekomerni sluzavi sekret. Danas se sirup od bokvice može kupiti u skoro svim apotekama, a razne meleme za opekotine i druge povrede mekih tkiva prave mnogi vidari i travari. Činjenica je da bokvica i preparati spremljeni od nje svakako ne mogu zameniti redovna medicinska sredstva, ali često kod nekih osoba mogu u značajnoj meri da zacele manje povrede i utiču na poboljšanje ukupnog zdravstvenog stanja organizma.