- Reklama -

Ljudi su uglavnom navikli da se o stresu priča kao bolesti savremenog čoveka, ali on je poznat od davnina samo je moderan način života doveo do toga da se sve intezivnije manifestuje. Brzina i način života, kao i međusobne komunikacije, koje zahtevaju momentalne odgovore, doveli su do preopterećenja organizma čoveka, kao celine, koji reaguje na takve intenzivne spoljašne nadražaje promenom unutrašnjeg stanja organizma tj. stresom. Potrebno je povremeno restartovati, kompjutreski rečeno, osnovni program i obnoviti pređašnje stanje.
Takvo stanje se javlja, ne samo kod čoveka, već je karakteristično i za ostala živa bića. Biljke takođe boluju od stresa i to je više nego očigledno, dovoljno je samo posmatrati oko sebe.
U poljoprivrednoj proizvodnji kod biljaka se javlja stres, koji je višestruko uvećan kao posledica moderne poljoprivrede i pogrešne upotrebe svih sredstava, koja se danas koriste kao pomoć u poljoprivredi. Za razliku od čoveka koji se može kretati i menjati sredinu od koje trpi pritiske, biljka to ne može i višestruko je teže da nađe adekvatni odgovor, pogotovu ako te pritiske trpi od čoveka, koji u svom neznanju i gordosti ne prepoznaje odgovore, koje mu biljka šalje. Vreme je već da se nauči biljni govor i da počnemo da razumemo biljke.
Modernizovanjem poljoprivredne proizvodnje, upotrebom mehanizacije i hemizacije pored svojih pozitivnih strana dobili smo i negativne, koje su naročito vidljive kada se nepravilno koristi sva blagodet moderne poljoprivrede. Nove tehnologije su prihvaćene, ali način razmišljanja i upotreba su stara i zaostala. Tako da i pored nepostojanja velikih razlika u tehnološkoj opremljenosti inostranih proizvođača i naših, kod nas i dalje nema velikog napretka.

Šta je u stvari biljni stres

Normalno biljke rastu i razvijaju se kada se nalaze u optimalnim uslovima za rast i razvoj vezano za tu biljnu vrstu, međutim optimum nije svakodnevna situacija kod biljaka. Veći deo svog života se nalaze pod dejstvom spoljašnjih faktora nepovoljnih za razvoj, koji su u poslednje vreme višestruko uvećani nepravilnim radom čoveka. To sve prouzrokuje više vrsta stresa kod biljka. Ekološki optimum i fiziološki optimum za razvoj biljaka nisu uvek u podudarnosti.
Pod stresom se podrazumeva promena bilo kog faktora sredine, koji ima uticaj na biljku u njenom biohemijskom i fiziolškom procesu razvoja i razvića, takođe i njenom odgovoru na takve promene, koje mogu prouzrokovati promene i oštećenja kod biljaka. U principu stresna situacija prouzrokuje seriju fizioloških promena u biljci, koja pokušava da neutrališe i sačuva osnovne vitalne funkcije u njima. Biljke su se vekovima prilagođavale datim prirodnim okolnostima i postigle jedan odnos sa sredinom u kojoj se nalaze. U biljnom organizmu postoje brojne odbrambene reakcije i mehanizmi koji omogućavaju preživljavanje u nepovoljnim uslovima.

Tipovi biljnog stresa

Stres faktor kao posledica fenološke faze razvoja
Biljka prolazi kroz nekoliko stadijuma razvoja tokom svog životnog veka. Svaki je poseban i potrebno je obezbediti optimum za razvoj da bi se biljka pravilno razvijala. Optimum po fazama razvoja je različit tako da neke vrednosti faktora razvoja, koje važe za period cvetanja, nisu iste kada biljka formira plodove ili kod povrća, rasad ima druge optimume nego rasađena biljka. Genetski su definisani optimumi za svaku fazu razvoja i to predstavlja dugogodišnje prilagođavanje pojedinačne vrste za datu sredinu. Prvi simptomi stresa su u hormonskom debalansu u odnosu na uobičajno stanje, koje se kasnije manifestuje kroz poremećaj biljnjog metabolizma što praktično za proizvodnju znači pad prinosa i kvaliteta dobijenih proizvoda. Svedoci smo promene klimatskih faktora zadnjih desetak godina i da te promene vrlo negativno utiču na razvoj biljke. Biljke su mnogo podložnije stresu i moramo im omogućiti dodatnu zaštitu.

Stres faktor kao posledica klimatskih promena

Pomenuli smo već nekoliko klimatskih uzročnika, koji izazivaju stres kod biljka, a od njih nesumnjivo su najjači temperaturni. Stres prema niskoj temperaturi (hladnoća i mraz) i visokoj temperaturi (zagrevanje i isušivanje). Izlaganje niskim temperaturama, hladnoća parališe enzimsku aktivnost i pad pokretljivosti fluida kroz ćelijske membrane, što dovodi do izazivanja nedostatka hranjivih materija i vode u biljnom tkivu. Pogreška je dodavati vodu sa rastvorom đubriva preko zemljišta, naročito kod rasada, koji se proizvodi za najraniju proizvodnju, jer prouzrokuje još veći stres kod mlade biljke. Takođe upotreba đubriva, koja su namenjena za fertigaciju kao folijarna u toj fazi negativno deluju na biljku kada može nastupiti i propadanje rasada. Ako imamo nagli pad temperature možemo se suočiti sa obrazovanjem kristala u ćelijama, koje dovode do fizičkih oštećenja samih ćelija i tkiva, a u krajnjoj situaciji i do izumiranja biljaka. Visoka temperatura povećava respiraciju kod biljka i odavanje vode u spoljnu sredinu. Takođe dovode do denaturacije proteina, deaktivacije enzima, propustljivosti membrane i sl. Na kraju, dovodi do prekida fotosinteze i prestanka rasta biljaka. Često u praksi kod naših proizvođača se pokušava prihranom samo mineralnim materijama da se postigne napredak, u trenutku kada je biljci najneophodnija energija za suprostavljanje i prevazilaženje stresne situacije, dodavanjem samo mineralnih materija, za čiju preradu je potrebna energija, a imamo je sve manje zbog pada nivoa fotosinteze, nameće se biljci dodatni posao i još veći gubitak energije. Tako da umesto snaženja, dobijamo još oslabljeniju biljku. Toplotne promene u našem podneblju prouzrokovale su vrela leta, visoke temperature i velike oscilacije u padavinama. Vodeni stres se javlja kada je odavanje vode (transpiracija) veće od usvajanja. Prvi znak gubitka turgora i dehidratacije ćelija je zatvaranje stoma i prekid fotosinteze kao reakcija biljke na nedostatak vlage, ako nedostatak duže potraje dolazi do izumiranja biljka usled kolapsa ćelija.

Stres faktor kao posledica prisustva patogena

Postoji nekoliko grupa organizama, koji prouzrokuju štetu na biljkama. Uglavnom su to patogeni, koji se javljaju svake godine, ali od pravila agrotehnike zavisi i intezitet napada.
Insekti: Bez svake sumnje jedna od najštetnijh grupa, koja može prouzrokovati velika oštećenja na biljci jesu insekti. Insekti se razlikuju i klasifikuju po oštećenjima, koja mogu prouzrokovati na biljkama, insekti koji bodu i sišu, insekti koji grickaju, insekti koji probijaju tunele kroz tkiva biljaka, prenosioci drugih patogena (virusa) i slično.

Nematode: Nagli porast brojnosti populacije nematode, usled potiskivanja upotrebe hemijske dezinfekcije zemljišta, danas predstavljaju značajan problem. Uglavnom napadaju koren čime je onemogućena njegova funkcija usvajanja hranjivih materija iz zemljišta.

Gljive, bakterije, virusi: Kod ove grupe patogena najviše dolazi do izražaja prisustvo ili odsustvo stresa kao i kondicionog stanja biljaka. Prisustvo stresa može prouzrokovati nagli razvoj bolesti i dovesti do potpunog propadanja gajenih biljka. Kod grupe pseudogljiva (plamenjača) to je najviše izraženo u nastanku i širenju bolesti na ostale biljke.