foto: J. El Omari, dviske il de fransa

Porodica Strainović iz sela Brezovac je dobro poznata medijima i poljoprivrednicima širom Srbije, kao jedna od, a možda i najbolja farma Il de frans ovaca. Poreklo njihovih 60 grla je uvezno upravo iz Francuske; jagnjići prvoklasni, a ovnovi ‘poželjni očevi’. Radiša i Ljubica od kad su se pre 12 godina vratili iz Švajcarske i počeli sa uzgojem ove rase, posvećeno vode dokumentaciju, brinu o srodstvu i zdravlju svog stada. Ipak, to sve nisu predispozicije za vrtoglav profit, kako su mnogi uvereni.

„Koliko dobijemo – ne znam, jer pare potrošimo, a na 30 ovaca treba nam 14 tona žitarica i 2000 bala sena. Mi imamo sada duplo više ovaca i duplo manje potrebnog sena, tako da moramo da dokupljujemo. Međutim, i da smo mlađi i da imamo sve ovo što imamo, ne bismo mogli da ostvarujemo značajan profit.“, kaže Ljubica za naš portal.

Prvoklasan semenski materijal mnogo i košta

Pre sedam godina prvi put su semenili ovce zaleđenim semenom i u tome su bili pioniri u Srbiji. Kasnije 2015. godine uvezli su dva nova ovna iz Francuske, a 2017. još 20 jagnjadi koji se sada kao ovce već treći put jagnje. S godinama su vršili selekciju grla, pa su ona za priplod prodavali drugim odgajivačima, a ona koja nisu zadovoljila kriterijume prodavali su za klanje. Kažu, dosta kupaca im dolazi iz Vojvodine, ali sve više i iz Bosne.

Od 300 do 350 evra cenimo jagnje za priplod i zavisi od kog je ovna, koje starosti. Prodajemo kad je 35-40 kg jer se tada vidi kakvo je, kakave su mu grudi, noge, opšte zdravlja i stas. Ove godine dosta smo prodali i ovnića za klanje i to prodajemo po pijačnoj ceni. Izgubimo duplo sa tim cenama, a moraš da ga hraniš i održavaš mu težinu“.

foto: J. El Omari, il de frans ovce

Obolevanje sveli na minimum

Upravo u hranu, Strainovići, mnogo ulažu, a to što je leto bilo sušno, za njih je značilo gubitak drugog otkosa i znatno manje bala sena, koje će morati da dokupe. Pošto se vode time „kako hraniš – tako će ti biti’, osim na stočnu hranu mnogo potroše i na održavanje zdravlja ove rase; od vakcinacija, tableta protiv metilja do raznih veterinarskih usluga.

„Najzdravija mi je stoka od svih, jer mi vakcinišemo stalno; čim se ojagnje dajemo selen do 7 dana, onda zbog metilja. Ovce se ne mešaju ni sa jednom drugom životinjom. Ovde smo na 400 metara nadmorske visine, čisto je, nema polivanja niti intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Tako da smo obolevanje sveli na minimum, uverava Ljubica.

Ipak, asistencija prilikom jagnjenja je neophodna.

„Često se dešava da se ovca oblizni. Ja imam dve ili tri ovce, koje stalno rađaju trojke. Prvi put je prošle godina dala trojke dviska, ali to je bio uvoz iz Francuske. Mi imamo 8 kamera po celom dvorištu i štalama i noću uključujemo da ne bi izlazili napolje i da pratimo kakvo je stanje u štali i da li se neka ovca jagnji“.

‘Ušteđevinu nemam, ali nemam ni kredit’

Koliko god da prvoklasne Il de frans ovce daju – toliko i traže, pa sve što Strainovići dobiju od prodaje jagnjića, subvencija i svoje penzije, ulažu ponovo u stado, te ne ostaje mnogo čistog profita.

foto: J. El Omari, domaćini Ljubica i Radiša pored svog stada
foto: J. El Omari, domaćini Ljubica i Radiša pored svog stada

„Ja bih najviše volela da možemo da prodamo, da smanjimo pola, jer ja više ne vidim dobro, a moj muž je povredio nogu. Da budemo pošteni, mi imamo dovoljno u odnosu na to koliko danas ljudi nemaju, ali opet uz prodaju jagnjadi i penzije, neki mesec dođe da si knap sa prihodima. Ja ušteđevinu nemam, ali nemam ni kredit“, kaže sagovornica Bolje zemlje.

 

J.E.