Više puta smo pisali o pojedinim bakterijama koje se mogu javiti na biljkama, jer su biljke kao i čovek i životinje, osim na gljive i viruse, osetljivi i na bakterije.
Međutim, kada je proizvodnja ne samo paprike u pitanju pojava bolesti po tipu bakterija je najčešće ako ne neizlečiva a ono bar teško izlečiva, jer nema registrovanih baktericida koji se mogu primeniti u biljnoj proizvodnji.
Bakterija Xanthomonas campestris rado napada papriku i to naročito onu koja se gaji na otvorenom, a posebno se javlja u uslovima koji su sada prisutni a to je puno kiše i visoka vlažnost vazduha.
Bakterija pliva u kapljicama vode i nošena vetrom vrlo lako se raseje po celoj površini. Ukoliko se ne suzbije i ne izleči na vreme, vrlo je agresivna pa može da izazove i 100% gubitke, pa ne preostaje ništa drugo već zaoravanje.
Sorte koje se gaje na otvorenom (demir kapija i slonovo uvo) pogodne za industrijsku preradu su naročito osetljive na xanthomonas i ovo je najveći problem kod proizvodnje paprike, posebno ukoliko se gaji na otvorenom tj. u polju.
Simptomi se javljaju na listovima, ali i na plodovima. Oralna pegavost lista je tipičan simptom. Širi se zaraženim semneom kao i zalivanjem.
Osim konzumne xanthomonas campestris se može javiti i na začinskoj paprici koja se kod nas gaji na površini od oko 200 ha i izuzetno je osetljiva.
Što se suzbijanja tiče, dobrih baktericida nema i nisui registrovani kod nas.
Zadovoljavajuće efekte daje primena preparata na bazi bakra
U zavisnosti od kiše, trebalo bi prskati pre ili eventualno odmah nakon kiše. Bakterija ulazi kroz stome (prirodni otvori na listu preko kojih se otpušta suvišna voda ) ili preko rana – povreda koje nastaju od grada ili od oštećenja od insekata.
Primena preparata na bazi bakra se obavlja uveče kada su cvetovi zatvoreni i efikansot primene je ne više od oko 50% , što je naročito primećeno ove godine usled čestih padavina pa nam je i cela proizvodnja paprike ugrožena.
Primena antibiotika nije dozvoljena.
Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković
