Arka na Sokolskim planinama – utočište za autohtone rase životinja

U želji da očuva tradiciju, ali i genetski potencijal starih autohtonih životinja, veterinar iz Pecke jedini je u Srbiji koji pod „istim krovom“ ima ovoliki broj različitih rasa.

282
0
SHARE
Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

Ako vas ikada put nanese do Sokolskih planina, nadomak Osečine, nezaobilazna stanica vam je planinski vrh Rožanj! Osim prelepog pogleda, zelenila i svežeg vazduha, čeka vas i nesvakidašnja „Arka“, napravljena po uzoru na čuvenu „Nojevu barku“. Pod jednim krovom danas tamo živi 80 starih autohtonih domaćih životinja koje su na ivici istrebljenja, a koje veterinar Igor Rabat čuva od zaborava.

Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

Na imanju „Sokolske kolibe“ slobodno šetaju brdski konji, krave buše, magarci, vitoroge i domaće pramenke, karakačanske ovce, balkanska koza, psi tornjaci, a od živine tu su gološijani, morke, domaće ćurke i guske.

Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

„Ovo su naše domaće autohtone rase koje su, kada su i ovi prostori bivali naseljeni i one dolazile zajedno sa stanovništvom. Nažalost, njih je sve manje, gotovu su na ivici istrebljenja, a razlog je to što više nisu isplative za gajenje, pa se zato ljudi danas odlučuju na moderne rase koje donose mnogo veću zaradu“, objašnjava Rabat za Bolju zemlju.

Svakoj životinji je dao ime

U želji da očuva tradiciju, ali i genetski potencijal starih autohtonih životinja, veterinar iz Pecke jedini je u Srbiji koji pod „istim krovom“ ima ovoliki broj različitih rasa.

Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

„Kao neko ko već dvadeset godina radi sa životinjama, osim ljubavi koja se razvila imao sam želju da sačuvam ove rase od zaborava, ali mi je bio važan i biološki aspekt, jer sve ove autohtone vrste, ne samo u Srbiji, već i celom svetu, imaju zdravije gene od modernih rasa. Cilj mi je da ih sačuvam na imanju ali i uvećam broj životinja, kako bi se i očuvali ti geni, pa tako od ove godine treba da počnu prvi porođaji, što znači da će nas u maju biti još više u Sokolskim kolibama“, kaže kroz smeh naš sagovornik, dodajući da svaka od 80 životinja ima svoje ime i da zajedno odlično funkcionišu.

On objašnjava da su moderne rase usled sve masovnije proizvodnje mleka, mesa postale takoreći „fabrike“, što je dovelo do brojnih problema, između ostalog i njihov genetski materijal je oslabio, tačnije imunitet im je slab, pa su podložnije bolestima.

Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

„Zamislite vi tu kravu koja daje 40 litara mleka, pa to više nije krava, to je već mašina. Autohtone rase koje gajim na imanju sa druge strane daju jako malo tih proizvoda i samim tim imaju zdravije gene i otpornije su na mnoge stvari. One ne zahtevaju neku posebnu ishranu, niti negu i mogle bi da prežive u prirodi bez ljudi“, objašnjava nam Rabat.

Dolaze i stranci

Veterinar ponavlja da ove životinje nisu više isplative i da bi možda jedino bile od koristi starijim ljudima na selu koji i dalje imaju imanja i zemlju, a malo radne snage.

Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

„Vi kravu simentalku ne možete da pustite na planinu i među stene da pase, dok se ove životinje samo snalaze i čovek im nije ni potreban da bi preživele“, dodaje on.

Njegovu „Arku“ unazad nekoliko meseci posećuju ne samo ljudi iz cele Srbije, već i stranci.

Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

„Dođu nam i planinari, biciklisti, mnogima je zanimljivo da vide različite vrste životinja na jednom mestu, pogotovu ove koje ne možete ni često da vidite u Srbiji. Prija im da provedu dan u prirodu, čuju zanimljive priče o svakoj od ovih rasa, prošetaju do obližnjeg manastira. Verujte mi, mnogi nisu ni svesni kakvih sve lepota imamo, a ponajmanje šta za telo i mozak znači provesti jedan dan u prirodi“, iskren je Igor i dodaje:

Statistika u Srbiji

 

Brdski konj između 300 i 400

Krava buša oko 300

Balkanska koza do 170

Karakačanska ovca između 100 i 120

Magarac oko 200

Pas Tornjak 5,6

„Jedino nam nedostaje dobra putna infrastruktura, da se asfaltira put kako bi što više ljudi moglo da vidi ovu lepotu, sazna i nauči nešto novo o starim domaćim rasama sa naših prostora koje su pred istrebljenjem. U planu nam je i izgradnja bungalova, jer su mnogi posetioci izrazili želju da ostanu nekoliko dana i uživaju u prirodi“.

Igor je sa zadovoljstvom podelio sa našim čitaocima i nekoliko zanimljivosti o pojedinim rasama:

  • Domaći brdski konj
    Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

    Manji konj, svrstan u grupu ponija nekada je bio jedini izvor mehanizacije, pa se često koristio prilikom obrade zemlje. Oni više nisu popularni ni isplativi, ne koriste se ni za trke, pa ih često šalju u klanice.

  • Pas Tornjak
    Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

    Rasa koja je dobila ime po toru – prostor u kojem borave i odmaraju ovce na planinskoj ispaši. Vekovima su živeli sa stadima, pa im je u “krvi” da budu psi čuvari i čuvaju ih od predatora. Priznat je kao bosanska rasa, ali mu postojbina jeste i Zapadna Srbija. Iako su slični šarplanincima, bolje su naravi prema ljudima.

  • Karakačanska ovca
    Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

    Imaju gruba otvorena runa, što znači da „ne mogu da pokisnu“, to znači da kada padnu kiša ili sneg,  ovca se samo strese i ona je već suva, za razliku od modernih rasa koja imaju zatvorena runa, pa tako one ostaju mokre i vlažne po nekoliko sati, što naravno utiče na njihovo zdravstveno stanje. Karakačanske ovce su se naselile sa Ilirima na Balkansko poluostrvo, rađaju se skroz crne i vremenom kako stare dobijaju sivkastu boju.

  • Balkanska koza

    Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

Imaju dugu dlaku koja se javlja u svim varijetetima boje. Ta dlaka bi se šišala i bez korišćenja veštačke farbe koristila za raznorazne šare i dodavanje boja nekoj tkanini.

  • Magarac
Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

Pojedini ljudi imaju pogrdne reči za njih, a ne znaju da se magarac smatra u hrišćanstvu svetom životinjom zbog krsta (preko leđa) koji nose na sebi. Oni se spominju još od davnina, u Bibliji, kao Isusovi pratioci od rođenja pa sve do smrti.

  • Krave buše
    Foto: Igor Rabat, privatna arhiva

    Zanimljivo je da mleko ovih krava ne sadrži laktozu (šećer koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima). Sa druge strane mleko modernih krava sadrži laktozu, koja je inače prirodni alergen za mnoge ljude, pa se zato ono industrijski obrađuje kako bi se laktoza isključila iz mleka. Buše imaju 3 do 4 litra mleka dnevno,  punomasnije je i uglavnom je količina dovoljna da krava odgaji tele i ništa više od toga.