Ambrozija Foto: haber.ba

Nema osobe a da se bar jednom u životu nije susrela sa alergijom koju mogu da izazovu najrazličitiji alergeni. Jedna od najčešćih i najdosadnijih je alergija koju izaziva biljka ambrozija, a koja je rasprostranjena u celom svetu.

Biljka ambrozija je došla iz Amerike krajem XIX veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Trenutno je ima više u Evropi, nego u Americi. Ambrozija je prvi put u Srbiji primećena 1953. godine u Sremskim Karlovcima.

Invazivna je korovska biljka, tako da jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena koji se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara. Zrno polena zadržava klijavost i do 40 godina.

Tamo gde uočite da raste ambrozija, lako možete da zaključite da je zemljište bogato gvožđem i cinkom

Ambrozija je nekada naseljavala samo zapušteno i neobrađeno zemljište oko puteva i ograda. Danas kao korovska biljka se širi intenzivno. Interesantno je da voli zemljište koje je bogato gvožđem i cinkom i koristi samo ova dva elementa za svoj razvoj. Tako da tamo gde uočite da raste ambrozija, lako možete da zaključite da je zemljište bogato gvožđem i cinkom.

Ambrozija je dvodoma biljka, pa ima i muške i ženske cvetove. Muški su iznad, a ženski ispod tako da kada se krene sa otpuštanjem polena ulogu prenosioca ambrozije igra strujanje vazduha (vetar), pa se može preneti na veliku udaljenost.

Alergijska reakcija izazvana ambrozijom
Alergijska reakcija izazvana ambrozijom Foto: espreso.rs

Zrna polena ambrozije su jako sitna i na svojoj površini imaju perca

Polen nije hemisjki agresivan, ali zahvaljujući tim percima koja kada dospeju u nos iritiraju nosnu sluznicu. Dakle, perca polena ambrozije golicaju, što za posledicu ima alergijsku reakciju. Na taj način se organizam čoveka brani želeći da spreči prodor alergena, pa se stvaraju refleksni nadražaji ne bi li se alergen izbacio.

Alergijska reakcija na ambroziju Foto: bronhitis.rs
Alergijska reakcija na ambroziju

U svetu zabeleženi smrtni slučajevi izazvani alergijskom reakijom na ambroziju

Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici alergije koja može u nekim situacijama preći i u asmatične napade.

Sve češće se u svetu beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na ambroziju.

Ambrozija ne izaziva samo reakcije kod ljudi već i kod životinja

Ambroziju ne treba kositi jer ima razvijen korenov sistem. Najefikasniji način uništavanja je čupanje iz korena, a na većim površinama primenjuje se i redovna upotreba translokacionih herbicida koji se usvajaju preko lista i sokovima sprovode do korena gde uništavaju celu biljku.

Ambrozija spada i u red najnepoželjnijih biljaka, pa je zbog toga od izuzetne važnosti da se sistematski uništava. Neke zemlje EU su uvele čak i niz stimulativnih mera za sve građane koji se uključe u suzbijanje ove biljke.

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković