Foto: Pixabay

Rezultati akcije ”Za zeleniji Novi Sad”, u koju je uključena šira zajednica, a čiju realizaciju je koordinirao tim stručnjaka, predstavljeni su u Gradskoj kući.

U prisustvu studenata Poljoprivrednog fakulteta, smera za pejzažnu arhitekturu koji su bili uključeni u aktvinosti, kao i članova Saveta gradonačelnika za pružanje stručne pomoći u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, o akciji su govorili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i prof. dr Saša Orlović koji predvodi Savet.

“Srećan sam što smo 2019. godine, formiranjem Saveta, napravili značajan iskorak u povećanju zelenih površina. Nije lako napraviti balans između urbanizacije i očuvanja eko sistema, dolazi do sukobljavanja interesa, jer kapital teži da se uveća, i ne ugrožavajući ekonomski razvoj, moramo zajedno voditi računa o kvalitetu životnog ambijenta. Da nije bilo epidemije, imali bismo neverovatne rezultate ove akcije, ali i ovako, podigli smo 82.000 sadnica, što je duplo više nego u ranijim godinama. Imali smo strategiju i vodilo se računa o tome gde, zašto i šta sadimo, ali i kako da održavamo to što smo zasadili”, rekao je Vučević.

Neće stati sa pošumljavanjem

On je napomenuo da je cilj da Novi Sad ima 70.000 novih sadnica godišnje.

“Uredili smo Kamenički park, počeli smo radove na velikom parku između Novog naselja i Detelinare, krenuli u rekonstrukciju Dunavskog parka, a Limanski sada ima 30 posto više zelenila. Rekonstruisaćemo i Futoški park, a ugovorili smo i izradu katastra zelenila. To je projekat vredan 27 miliona dinara i sarađivaćemo sa nemačkim partnerima. Nastojaćemo da budemo primer drugima u oblasti unapređenja i zaštite životne sredine, i krenućemo u pripremu aplikacije za kandidaturu za Zelenu prestonicu Evrope. Saradnja sa Univerzitetom i stručnjacima je intenzivnija nego ikada i ponosan sam na studente i profesionalce koji nas podsećaju na to da moramo ceo život da učimo, menjamo se i napredujemo u skladu sa zahtevima doba u kojem živimo”, rekao je Vučević.

Orlović je ocenio da u urbanim uslovima gde ima dosta betona i asfalta, nije lako podići zelene površine, a da je to neophodno na putu stvaranja zdravijih i humanijih uslova za život.