- Reklama -

Da li ste primetili da, kada kupujete med, na nekim deklaracijama sada piše da ta tegla sadrži 950 grama meda, umesto kilogram, a da je tegla ostala ista? Niste jedini koji se pitaju zašto su neke firme, koje pakuju med, zamenile etikete na klasičnoj staklenoj tegli. U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) smatraju da postoji opravdana sumnja da se u takvim teglama ne nalazi pravi med.


 

“Specifična težina meda je takva da u teglu najčešće staje kilogram meda. Oni su to volšebno promenili, a ambalažu zadržali… Kada napravite veštački med on nema tu specifičnu težinu kao pravi i u pakovanje ne može da stane kilogram.” – naveli su u SPOS-u, a piše Politika. 

Da li moguće prepoznati pravi med?

Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a je, za Politiku, izjavio da je gotovo nemoguće prepoznati pravi med i da će tako biti sve dok ne bude akreditovana laboratorija za kontrolu meda na Hemijskom fakultetu. Med nije baš jeftin proizvod, i treba se informisati o njegovom kvalitetu pre nego što ga kupite. Živadinović kaže da će te prepoznati pravi med samo ako je kristalisan od vrha do dna tegle.

Od čega se pravi falsifikat meda?

Med je u osnovi sadržan od glukoze i fruktoze. Medu koji je falsifikat se dodaju razne vrste šećera: od repe, trske ili glukozno-fruktozni sirup koji se dobija od kukuruza. Ukoliko proizvođač meda pravi med od čistog šećera, tada on pokušava da saharozu svede na dozvoljenih 10 odsto, što je ujedno i maksimum. Da bi se izvršila analiza, ovakvog meda, dovoljno je da se provere parametri, kao što su: saharoza, zatim pčelinji enzim u medu (dijastaza) i “HMF”, odnosno hidroksimetilfurfural.

Da zaključimo, bitno je da gledamo šta kupujemo. Nažalost, meda je sve manje, a potražnja je sve veća. Najbolja opcija je da med nabavimo direktno od pouzdanog pčelara, i to prilikom vrcanja iz košnica na pčelinjaku.