Pre jednog veka bečki lekar Karl Landštajner je otkrio tri krvne grupe A, B i O. Neku godinu kasnije otkrivena je i četvrta AB. Ova saznanja veoma su važna za transfuziju, ali i za određivanje očinstva, u kriminologiji, a danas se misli da govore o karakteru, pa i da određuju odgovarajući režim ishrane
Krv, jedino tečno tkivo u ljudskom organizmu koje se sastoji od krvne plazme i ćelija (crvenih i belih krvnih zrnaca) ispunjava krvne sudove i čini oko 8% do 9% telesne težine čoveka, govori o zdravstvenom stanju, ali krije i mnoge podatke.
Tačno utvrđivanje krvne grupe igra presudnu ulogu prilikom transfuzije i u utvrđivanju očinstva. Lekarska praksa je pokazala da je i važan podatak u kriminologiji, a od nedavno se čuje mišljenje da krvna grupa govori o karakteru osobe, kao i da je na osnovu nje moguće odrediti pravilan način ishrane koji osigurava dobro zdravstveno stanje.
Odskora uvreženo verovanje da svaka krvna grupa govori o karakteru osobe našlo je svoje pobornike i postalo nova moda i razbibriga.
Po nekoj teoriji vlasnicima krvne grupe A se pripisuje da su zakerala, ambiciozni, teško pokretljivi, a od zanimanja najčešće biraju ona koja podrazumevaju sedeći način života.
Grupa B pripada nezavisnim, fleksibilnim, pomirljivim, strasnim i fizički jakim tipovima, pa u skladu sa tim osobinama i biraju zanimanja.
Kod hrabrih i hiper aktivnih osoba, često bankara, berzanskih mešetara ili političara, obično u venama teče krv grupe O, dok se za pripadnike krvne grupe AB smatra da su racionalne, pedantne, poštene osobe, ali i zlopamtila koja teško zaboravljaju uvrede.
Po teoriji američkog lekara Pitera Dadama krvne grupe su idealne za određivanje pravilnog načina ishrane, jer upućuju šta valja jesti, a šta ne.
Da bi formulisao i što bolje ilustrovao svoju tezu po kojoj svaka krvna grupa treba da ima određen način ishrane koji povoljno utiče na zdravstveno stanje, ali i leči neke manje tegobe kao što su hronična glavobolja, kožni problemi ili loše varenje, on se poslužio i nekim antropološkim saznanjima.
Saznajemo da je najstarija krvna grupa O i da se povezuje sa periodom u kome je osnovna hrana bila meso. Grupa A se proširila u vreme pojave zemljoradnje kada su se naši preci uglavnom hranili žitaricama. U vreme velikih seoba naroda i uzgoja stoke širi se grupa B. Najmlađoj AB grupi pripao je najfleksibilniji i najraznovrsniji način ishrane.
Statistika daje i druge zanimljive podatke vezane za krvne grupe, na primer da je u svetu najrasprostranjenija grupa A, a najređa AB, da u Kini ima manje od 1% negativnih osoba, a da stanovnici crnog kontinenta najčešće imaju O grupu.
Šta se kome preporučuje Teorija o međuzavisnosti krvnih grupa i ishrane sugeriše namirnice koje svaki od četiri tipa pojedinačno može uvek da jede i one namirnice koje ne bi trebalo konzumirati više od dva puta nedeljno.
Pripadnicima grupe A se preporučuje piletina, zečetina, losos, jogurt, salata, šargarepa, soja, orasi, kajsije, limun, zeleni čaj i crveno vino, a zabranjene su im banane, sladoled, sirevi, pečurke, dinje i paradajz.
Pripadnici grupe B do mile volje mogu da uživaju u jagnjetini, cvekli, kupusu, pasulju, mladom siru, ribi, bademu, pirinču i grožđu, ali se trebaju kloniti piletine, plodova mora, kukuruza, rotkvica i oraha.
Za pripadnike grupe O idealne namirnice su beli i crni luk, govedina, konjetina, orasi, plava riba, paprika, kelj i tikva, dok se sve mahunarke, svinjetina, kukuruz, plavi patlidžan, testo i hleb preporučuju samo u malim količinama.
Pripadnicima grupe AB svakodnevno na stolu može da se nađe zečetina, ćuretina, riba, ananas, plavi patlidžan, borovnica, mladi sir, krompir, grašak i pirinač, ali treba da izbegavaju stare sireve, maslac, govedinu, piletinu, suncokretovo ulje i kukuruz.
Tekst priredila: Milica Simić
