Uprkos zdravstvenim i ekonomskim prednostima, baštovanstvo možda nije ni praktično izvodljivo za većinu ljudi u gradovima i gradskim četvrtima. Ova mesta nude malo ili nimalo prostora za zelene bašte.

Nedostatak otvorenog prostora ne bi trebalo da isključuje baštu, bar ne u tradicionalnom smislu. Stare dobre saksije ili limene kante i dalje se mogu dobro iskoristiti za pokretanje zatvorenog biljnog vrta, koji vam može biti nadohvat ruke.

Foto: Pixabay

Začinsko bilje je najlakše za gajenje, jer zahteva minimalno održavanje i prostor. Ovo su neke od najpouzdanijih vrsta za baštovanstvo u zatvorenom prostoru.

Bosiljak

Ova popularna biljka voli puno sunca i vlažno, plodno tlo. Počnite od semenki koje ćete staviti u lončić ispred prozora gde najviše dopire sunčeve svetlosti. Bosiljak ne pati od naročitog održavanja jer može da podnese kratke suše.

Bosiljak se može posaditi u posebnoj posudi ili pored drugog bilja koje ima iste potrebe, kao što su peršun ili majčina dušica. Bosiljak treba orezivati kad dostigne oko šest centimetara visine.

Lovor

Foto: Pixabay

Lovor je idealan za supe, čorbe, jela s mesom, testeninu i slično. Međutim, za razliku od bosiljka, lovor ne voli vlažno tlo. Njemu je potrebna i pravilna cirkulacija vazduha da bi ostao zdrav, pa je najbolje da se drži u posebnom loncu ili posudi.

Francuski peršun

Francuski peršun najbolje je posaditi tokom kasnih letnjih meseci da bi mogao da cveta na jesen. Vole hladne temperature u rasponu od 18 do 21 stepen. Takođe, ne zahteva puno sunca i može podneti malo hlada.

Vlašac

Višegodišnja biljka koja voli plodno tlo bogata je organskim materijama. Vlašac je najprikladniji za zatvorene vrtove i često dostiže oko 10 do 12 centimetara visine. Luk vlašac je popularan izbor među baštovanima početnicima zbog svoje prirode otporne na sušu.

Origano

Foto: Pixabay

Origano je bitan sastojak mediteranskih jela. Ova višegodišnja biljka se najbolje snalazi na suncu, ali ne podnosi vlažno tlo. Može biti teško da krene iz semenki, pa iskusni baštovani obično započnu orezivanjem stabljika biljke origana na otvorenom.

Peršun

Ova popularna ukrasna začinska biljka voli puno sunčeve svetlosti, ali često joj je potrebno i do mesec dana da proklija. Kada jednom pusti jako korenje, može se brati nekoliko sezona pre nego što oslabi i uvene.

Žalfija

Uzmite reznicu žalfije koja je bila na otvorenom i posadite je u zatvorenom prostoru. Žalfija može da podnese lošu cirkulaciju vazduha, ali treba da je pod punim uticajem Sunca što je više moguće. Ona voli vlažno tlo, a zbog cveta je sama biljka odličan dekor baštici na prozoru.

Ruzmarin

Ruzmarin je mediteranski grm koji voli suva i sunčana mesta. Njegova visina može da ide i do tri metra ako je posađen u brzosušnom zemljištu. Ruzmarin može podneti sušu, ali najbolje je održavati vlagu. Krenite sa njim od reznica da biste preskočili dugotrajno klijanje.

Foto: Pixabay

Estragon

Estragon je višegodišnja biljka koja se često koristi kao aromatični dodatak jelima od jaja, piletine i ribe. Estragon voli hladne jesenje temperature, ali mu je potrebno redovno zagrtanje kako bi zaštitio svoje korenje.

Estragon se ne seje, tako da će baštovani koji žele da zasade ovu biljku morati da uzmu reznicu od druge biljke. Najbolje ga je koristiti dok je svež, jer pretežno izgubi aromu kada je osušen ili u smrznutom obliku.

Majčina dušica

Majčina dušica dolazi u više sorti, ali svaka od njih voli puno sunca i tlo koje se brzo isušuje. Majčina dušica je idealna za posude koje nemaju mnogo prostora, jer biljka često doseže svega 10 centimetara visine. Počnite sa njom od reznica i stavite je na osvetljeno mesto kraj prozora.