Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža!

Ruža se smatra jednom od prvih biljaka koju je čovek počeo da gaji za ukras. Prvi put se spominje u drevnoj Mesopotamiji, a Egipćani su je koristili za pravljenje pogrebnih venaca. U grčkoj mitologiji ruža je znak života, ljubavi i ponovnog rođenja. Prinosili su je Afroditi, boginji ljubavi i plodnosti, a mlade devojke su nosile vence belih ruža prilikom ceremonijalnih svečanosti. Bila je isto tako i simbol slave, trijumfa i herojske hrabrosti, pa se i u Homerovoj Ilijadi govori da je Ahilov štit ukrašen ružama. Gajena je i u Kini, a u Evropu su je doneli Rimljani.

Foto: Pixabay

Po jednoj legendi prva crvena ruža nastala je od kapi Venerine krvi koja je pala na latice bele ruže, dok je po drugoj crvena ruža nastala od kapi krvi slavuja koji je opijen mirisom ruže pao i njen trn mu je probio grudi. Ruža je ujedno i simbol ljubavi i lepote i zasluženo nosi naziv kraljice cveća. Ona je simbol zapadnog sveta, kao što je narcis simbol grčkog ili lotos istočnog sveta.

Foto: Pixabay

Jedan je od cvetova koji se najčešće poklanja širom sveta. Buket ruža ili samo jedna, nikad se ne dočekuje ravnodušno. Poruka koja se šalje uz ružu, tumači se na više načina u zavisnosti od boje cveta koji se poklanja. Crvenom ružom pokazujemo ljubav i romansu, a bela ruža predstavlja čistotu, iskrenost i novi početak i zato se često koristi kao dekoracija za venčanja. Žute ruže su simbol prijateljstva, a za neke znače i ljubomoru.  Narandžasta simbolizuje strast, energiju i ponos, a ružičasta zahvalnost. Zelena ruža simbolizuje mir, spokoj i ravnotežu, a plava je simbol harmonije i naklonosti. Ako vam neko pokloni ružu boje lavande, to je znak da o vama misli sve najlepše, a ta boja pokazuje i ljubav na prvi pogled. Ružičasta ruža pokazuje zahvalnost, a ljubičasta predstavlja želju.     

Foto: dakinibodycare

Sve su ruže hibridi nastali od divlje Rosa canina ili neke druge samonikle ruže. Danas postoji preko 30.000 sorti ruža svih boja i nijansi, ali su vekovima pre toga postojale samo u dve boje: beloj i roze i imale su po pet latica. Ukrštanjem samoniklih ruža, dobijale su se kroz mnoge vekove nove sorte ruža. Divlja ruža cveta mnogo ređe nego njeni današnji hibridi i ima mnogo više trnja po stabljici. U septembru i oktobru ove ruže bogato rode crvenim šipcima, koji su izvanredna sirovina za vitaminsku hranu i lekove.
Teško je izvršiti podelu gajenih ruža po vrstama zbog brojnih ukrštanja i stvaranja novih hibridnih vrsta, tako da razlike među njima nisu jasno definisane. Prema opšte prihvaćenoj podeli na osnovu porekla, načina rasta, izgleda i veličine listova, oblika cvetova i perioda cvetanja dele se na:

Hibridne ruže ‒ čajevke

Smatraju se za najplemenitije s obzirom na svoja svojstva i javljaju se u velikom broju boja.  Nazivane su čajnim ružama zato što je miris njihovog cveta podsećao na fini kineski čaj. Cvetaju veći deo proleća i leta i zahtevaju malo održavanja. Imaju krupan cvet i najviše se gaje kao rezano cveće zbog dugačkih stabljika i jednog cveta na svakoj stabljici. Popularne su i kod uzgajivača cveća, a i kod ljubitelja ruža koji ih gaje iz hobija. Pogodne su za sađenje u baštama, pored staza, u parkovima i kao cvetne žive ograde.

Foto: novosti

Ruže buketuše ili floribunda

Ove ruže cvetaju u buketima i na svakoj stabljici imaju više cvetova, grmolikog su oblika, nešto su višeg rasta i stalno cvetaju. Lako se održavaju, otporne su na bolesti i hladnoću  i traže minimalno orezivanje. Od njih se mogu praviti cvetne žive ograde ili obojene cvetne leje. Po pravilu se sade pored ograda, a za pojedinačno sađenje se koristi štap kao ograda.

Foto: thespruce

 

Mini – patuljaste (bengalske) ruže

Imaju male cvetove i lišće i malobrojne su u odnosu na ostale grupe. Dobijene su od kineske patuljaste ruže, pogodne za gajenje na balkonima i u saksijama. Žbunastog su rasta, visine od 15 do 40 cm. Tokom cele vegetacije neprestano se obnavljaju sa puno sitnih cvetova.

Foto: cvecarstvo

Ruže penjačice i puzavice

To je raznovrsna grupa ruža bujnog rasta koje cvetaju cele sezone. Ako im klima i mesto gde su zasađene odgovaraju, mogu da narastu do 6 metara, zavisno od sorte. Pogodne su za formiranje pergola, cvetnih živih ograda, hladnjaka i maskiranje neuglednih pozadina. Puzavicama odgovaraju svetla osunčana mesta. Zavisno od sorte, cvetovi penjačica su srednje veliki ili veliki, pojedinačni ili u grupama, raznih boja, većinom mirisni. Postoje sorte koje cvetaju jednom u sezoni (tkz. majske ruže), ali i one koje cvetaju od maja do novembra. Potrebno im je redovno okopavanje, povremeno prihranjivanje i zaštita od štetočina i gljivičnih oboljenja.

Foto: njuskalo

Grmolike – parkovske ruže

To su samostojeći grmovi bujnih cvetova, robusnog rasta različitih boja koji ne zahtevaju neko posebno održavanje. Visine su 120‒150 santimetara i imaju velike grupne cvetove. Rastu na svim meridijanima i različite sorte su prilagođene klimatskim uslovima. Pogodne su za formiranje ograda i naročito prisutne u parkovima.

Foto: nekretninebl

Polegle ruže – pokrivači tla

Sam naziv govori o načinu njihovog rasta, ali postoje različite sorte, od kojih neke puze po zemlji, dok druge robusnije rastu u visinu i do 60 santimetara i šire se i do 150 santimetara u krug. Grane ruža pokrivačica mogu se povijati prema zemlji ili puzati po zemlji, kada puštaju korenje kao vrež. Cvetaju dugo u grozdovima sitnih cvetova. Zavisno od sorte koriste se za sadnju na kamenitom tlu, prekrivanje većih površina ili kosina, pokrivanje zidova i slično.

Foto: botanika

Primena ruža

Ruže se koriste u kozmetičkoj industriji, za lečenje i u kulinarstvu. Od pupoljaka ruže se pravi vino, kuva slatko i prave se kandirane latice. Čaj od ruže koristi se za lečenje raznih bolesti, u narodu poznat kao šipurak, od koga se, takođe, pravi džem i marmelada. Eterično ulje ruže koristi se za negu osetljive zrele kože i borbu protiv bora. Ružino ulje je skupo, jer se za njegovu proizvodnju latice ruže ručno beru, a za dobijanje jednog litra ulja potrebno je 4 do 5 tona ružinih latica.

Foto: Pixabay

Ovo ulje je čest sastojak u kremama za negu lica i predela oko očiju, a bogato je vitaminima C, B i E. Obnavlja i hrani suvu kožu i vraća joj ravnotežu, koristi se u tretmanima protiv strija i ožiljaka. Ružina vodica se upotrebljava u kozmetici za sužavanje pora i kao tonik za masnu kožu sklonu aknama, zbog svojih protivupalnih svojstava. Ruža se koristi za proizvodnju parfema, ali i gelova za tuširanje i krema za ruke.

Najveći proizvođači ruža

U našoj zemlji najveći proizvođač sadnica je Vojvodina, u kojoj se proizvodi oko 70% od ukupne domaće proizvodnje (Senta, Subotica, Kikinda, Futog, okolina Novog Sada). Takođe, gaji se u okolini Beograda i Pančeva, Varvarinu, Drenovi, okolini Jagodine, mestu Ribare i Lipolistu u okolini Šapca, a poznati su uzgajivači iz sela Maskare i Sepci. Prema ocenama evropskih stručnjaka Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta. Na osnovu tih faktora Srbija bi mogla da proizvodi zadovoljavajuće količine ruža za sopstveno tržište, a ne da izdvaja znatna sredstva za uvoz cveća.
Festival cveća Ruža lipolista održava se u selu Lipolist kod Šapca. Na njemu se okupljaju proizvođači, distributeri i ljubitelji ruže i sve njene lepote. Za selo Lipolist kažu da je najmirisnije u Srbiji.

Foto: bugarskainfo           Dolina ruža u Bugarskoj, područje južno od Stare planine, poznato je po viševekovnom gajenju ruža gde se proizvede 85% svetske proizvodnje ružinog ulja.

Sezona branja ruža traje od maja do juna, tokom koje celo područje Doline ruža odiše primamljivim mirisima i prekriveno je raznobojnim ružama. Cenjen po svojim lekovitim odlikama i karakteristikama koje pogoduju lepoti, mirisni eliksir ruže, veličanstvene moći i prirodnih ekstrakta teče iz srca Bugarske u svet. Kazanluk je centar proizvodnje ružinog ulja i u njemu se tradicionalno održava Festival ruža, koji obuhvata branje mirisnih ruža sa brojnim autentičnim kulturnim običajima i događajima. Ova pojava ima tradiciju nekoliko vekova i smatraju je lokalnom kulturnom vrednošću sa željom da se ova tradicija očuva. 

up
3 korisnika je glasalo.

Dodaj novi komentar

Image CAPTCHA
Unesite znakove koji su prikazani na slici.