Spaljivanje strnjišta – najštetnija radnja u poljoprivredi!

200
0
SHARE
Da li je spaljivanje strnjista stetno?
Da li je spaljivanje strnjišta štetno? Foto: ZS

Apelujemo na sve domaćine da ne pale strništa jer tako nanose velike i dugoročne štete.

Pošto se rod sa njiva odnese u skladišta i silose, nažalost, mnogi proizvođači da bi sačuvali malo novca pale njive. Ovako upropašćuju prirodan sadržaj humusa u tlu.

Poljoprivredno zemljište u Srbiji najplodnije u ovom delu Evrope!

To je tako zbog procenta humusa koji se nalazi u sastavu zemljišta. Nažalost, kao i cela priroda, ukoliko se ne čuva, naruši se prirodni balans, pa i ono kvalitetno vremenom nestaje.

Danas je ta cifra u procentu humusa promenjena.

Posle samo 10 godina imamo drastičan pad za celih 1% i, ma koliko da izgleda beznačajno, to je izuzetno velika cifra. Šta to znači?

Gledano na duže staze, da bi se taj procenat humusa u zemljište vratio potrebno je 50 godina ispravnog tretiranja. Pod tim se podrazumeva redukovana obrada, ostavljanje biljnih ostataka na njivama, ne bi li se razgradile i korisne materije ostale na toj oranici, kao i pravilno đubrenje.

Najveći neprijatelj ovom sastojku zemljišta je verovali ili ne, vatra.

Osim što je opasna i vrlo lako može napraviti požare u okolini, vatra sprži sve hranljive sastojke sa površine, pa tako zemljište ostavlja još ispošćenije.

Verovatno niste znali, a to uče studenti koji studiraju poljoprivredu, da se na godišnjem nivou u stotinama kilograma po hektaru mere ostaci biljnog i životinjskog porekla koji se zahvaljajući mikroorganizmima razlažu i pretvaraju u humus.

Tu spadaju biljni ostaci, ali i sve uginule životinje koje žive u zemljištu: krtice, miševi, tekunice,slepo kuče, insekti, gliste itd. Sve, prethodno navedeno, se mikrobiološkim procesima pretvara u humus svake godine.

Takođe, stvaranje humusa je dugotrajan proces i on se ne stvara preko noći, već je za to potrebno vreme.

Paljenje strnjišta davna prošlost!

Paljenje strnjišta je bila agrotehnička mera koja je primenjivana ranije, jer se predpostavljalo da se na taj način uništva seme korovskih biljaka – ne znajući da se tim postupkom uništava i dragoceni mikrobiološki materijal koji stvara humus.

 

spaljivanje strnjista
Spaljivanje strnjišta Foto: ZS

Šta se dešava kada spalite korove?

Kada spalite korove, vi zapravo spaljujete samo nadzemni deo biljaka, a semena korova ne uništavate, kao ni rizome, odnosno sav onaj podzemni deo korova.

Kod zubače ostaje 90% neuništenog dela korova, tako da paljenjem strnjišta nije uništen korov, već on samo kasnije kreće. Paljenjem se ubijaju i korisne životinjice koje aktivno učestvuju u humifikaciji. Takođe, često se dešava da vetar ili nepažnja vrlo lako prenesu vatru na drugo mesto, pa nastanu požari I izgori letina pa nastane veća šteta od koristi. Zbog toga još jedanput apelujemo: NE PALITE STRNjIŠTA već koristite herbicide za uništavanje korova i bavite se redukovanom obradom zemljišta.

Žetva uskoro počinje i poljoprivredni proizvođači započinju novi proizvodni ciklus na svojim njivama.

Da li je spaljivanje strnjista stetno?
Da li je spaljivanje strnjišta štetno? Foto: ZS

 

Zbog toga je pravo vreme da vas podsetimo na primenu herbicida u suzbijanju korova, pogotovu onih koji se teško suzbijaju u usevima u toku vegetacije ili čije je suzbijanje veoma skupo.

Takođe, zbog svoje velike efikasnosti i povoljne cene, primena herbicida na strnjištima predstavlja jednu od najekonomičnijih mera koju poljoprivredni proizvođači mogu da sporovedu u cilju pripreme svojih njiva za naredni usev.

Količina i vreme primene herbicida na strnjištima zavisi od dominantne vrste korova.

I za kraj evo jedne veoma važne informacije!

Veliki broj poljoprivrednika misli da je humus kompost ili trulež. Ni kompost ni stajnjak nisu humus. Oni sadrže humus u relativno malim količinama.

Međutim, baš je humus garancija plodnosti zemlje. Zato je dobro znati šta je humus i šta povećava njegov procenat u zemljištu.

Nauka o zemljištu objašnjava da se humusom nazivaju nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama.

Pitate se sigurno kako nešto neplodno i nerastvorljivo može biti garant plodnosti? Humus sakupi na površini svojih čestica količinu vlage koja  6 do 7 puta premašuje njegovu težinu. Taj rastvor ostaje u zoni korena biljaka. Zbog toga je humus sakupljač rastvora zemljišnih hemijskih elemenata koji su hrana za biljke. Zbog toga čuvajte humus na vašim parcelama i nemojte spaljivati strnjišta.

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković