Počela sezona mušmula

Mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama. To je stara voćna vrsta koja nije zastupljena u proizvodnim zasadima i na većim površinama. Uglavnom se može naći kao sporadična voćka u amaterskim zasadima ili na okućnicama. Stablo mušmule je srednje bujno,cvet je bele boje i kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. Samooplodna je voćna vrsta pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivač. Dugovečna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, pa se u tom smislu može svrstati u organsku proizvodnju voća. Podloga na koju se kalemi mušmula je ista kao i za dunju, mada se kao podloga može koristiti i glog.

Zahteva dobra, rastresita zemljišta. Nepovoljna su teška i zemljišta podložna zadržavanju vode i zabarivanju. Najčešće gajene sorte su domaća krupna i holandska krupna. Prednost treba dati domaćoj gde je krupnoća ploda oko 20 grama i ima manji udeo semenki u odnosu na masu ploda od holandske koja ima krupnoću oko 50 grama i dosta suvo meso.

Kod nas retko da se uopšte može naći plantaža mušmula i ona se profesionalno ne gaji. Najviše je ima kod hobista i vikendaša koji je prvenstveno gaje kao ukrasnu biljku jer ima lepe cvetove tokom proleća. U seoskim domaćinstvima je zastupljenija ali to su mahom starija stabla posađena pre više desetina godina koja rađaju svake godine.

Berba plodova se obavlja ručno, kasno u jesen, posle prvih jačih slana, posle opadanja lista.

Mušmula podnosi dosta hladne uslove za čuvanje. Najbolje se čuva na temperaturi od 2-5 stepeni i pri relativnoj vlažnosti vazduha oko 70%. Za tržište se koriste plodovi koji su omekšali i postali gnjili. Pored toga što se koristi kao svež, može se od ploda proizvoditi džem, žele, marmelada ili rakija. Cena svežih plodova je u proseku 2-3 puta veća od konzumne jabuke. Svež plod se prodaje u periodu novembar – januar.

Mušmula je dosta otporna na bolesti i štetočine. Najopasnija bolest je sušenje vrhova i celih grana koju uzrokuje bakterija Erwinija amylovora. Dovoljno je svega dva prskanja pre cvetanja i jedno prskanje posle cvetanja. Prskanje se obavlja u kombinaciji nekih bakarnih preparata sa insekticidima. Mimo preporučenih prskanja zaštita se radi po potrebi.

A evo i nekih sorti:

Krupna holandska mušmula ima krupan plod, oko 50 grama i više. Plod je spljošten sa širokom čašicom. Pokožica je debela, meso zelenkastobele boje. Osrednjeg je kvaliteta.

Kraljevska krupna ili rojal mušmula ima veoma krupne okrugle plodove mase preko 50 grama. Meso je veoma prijatnog ukusa.

Mušmula bez semenki ima sitne plodove mase oko 10 grama, prijatnog aromatičnog ukusa. Mogu se konzumirati čitavi plodovi, jer nemaju semenke, za razliku od ostalih sorti.

Najbolji period za sadnju mušmule je jesen. Mlade voćke počinju sa rađanjem već druge godine od sadnje, a po podacima iz literature u punom rodu daje prinos i do 15 tona po hektaru.

Dipl.inž.polj. Goran Veljković

up
3 korisnika je glasalo.

Dodaj novi komentar

Image CAPTCHA
Unesite znakove koji su prikazani na slici.