Josta - biljka o kojoj se malo zna

Na prvi pogled izgleda kao ribizla. Ukus podseća na mešavinu borovnice, kivija i grožđa. To je josta (Ribes nigrum x Ribes grossularia), vrsta jagodastog voća, nastala ukrštanjem crne ribizle (lat. Ribes nigrum) i ogrozda(lat. Ribes grossularia). Ovaj hibrid nastao je u Nemačkoj, na Max Planck univerzitetu u Kelnu. Botaničar Lorenc, davne 1922. godine ukrstio je dve biljke, sa ciljem da nova prevaziđe mane ukrštenih vrsta. Trideset godina kasnije, dr Baurer, dobio je konačnu verziju voća kakva se danas gaji.

Majka hibrida je crna ribizla. Iako sadrži vitamine, zbog svoje izuzetne osetljivosti, često se prska različitim fungicidima i insekticidima, pa se slabo upotrebljava u ishrani. S druge strane, ogrozd je divlja biljka, otporna na loše uslove, kiselkastog je ukusa i specifičnog mirisa. Pored osnovnog oblika joste, korišćenjem polena crne ribizle za oprašivanje cvetova ogrozda, dobijen je i drugi hibrid kroma.

Ono što jostu izdvaja od svojih roditelja jeste izvanredan sastav vitamina i minerala, visok nivo otpornosti na bolesti i štetočine, zbog čega ovu biljku nije potrebno prskati.

Josta se gaji na različitim terenima, a najbolje uspeva na područjima sa kontinentalnom klimom. Pogoduju joj veće nadmorske visine, nekada i preko 1. 200 metara. Plodovi joste su osetljivi na visoku temperaturu, dok joj niske temperature ne smetaju. Može da izdrži i do -40 °C. U vreme sazrevanja, kada su visoke temperature, plodovi su direktno izloženi suncu i sami se fermentišu. Pojavljuju se fleke, plod gubi na kvalitetu, ima prevreo ukus i nije za upotrebu.

Sadi se u rano proleće i jesen, a prve plodove daje u trećoj godini. Za sadnju se koriste ožiljene reznice. Cveta u prvoj polovini aprila. Za gajenje joj pogoduju plodna, rastresita zemljišta, bogata humusom. Razmak između redova treba da bude 3 m, u redovima od 0,7 do 1 m. Raste kao žbun, u visini do 1.8 m.

Bobice su tamno ljubičaste boje, nekada i crne. Nalaze se u grozdovima od po 3 do 5 komada. U prvih 4 godine prinos u grmu je prosečno 3,6kg. Berba je u prvoj polovini jula, manuelna je i spora. Treba voditi računa jer je peteljka jaka i pri branju može da se istrgne iz ploda i da ga na taj način ošteti. Bobica, koja podseća na ribizlu, je mesnata, nije vodnjikava, ima specifičan, kiselkast i osvežavajući ukus. Boja je intenzivna i treba voditi računa da ne dođe do prskanja, jer se fleke teško skidaju.

Korenov sistem je površinski, zbog čega ga je potrebno izmeštati i obnavljati, nakon 15 godina. Kada su sušni periodi zemljište je potrebno dodatno zalivati. Grane ne treba orezivati ili skraćivati, već se svake 3 godine odstranjuju samo starije koje su izrodile. Zbog žiličastog korena, neophodno je đubriti stajnjakom, u količini 15-20 t/ha površine.

Plod joste sadrži 9,16% ukupnih šećera, od čega je 5,79% monosaharid glukoze, koji je najprihvatljiviji oblik šećera za čoveka, koji ide direktno u krvotok. Bogata je vitaminima i mineralima. Sadrži čak osam puta više vitamina C od limuna, 20 puta više od jabuke i oko 30 puta više od trešanja. Konzumira se u svežem stanju, smrznuta ili kuvana. Poznato je i vino od joste, dobijeno bez termičke obrade.

Naučnici su dokazali lekovita svojstva biljke joste. Ona leči malokrvnost, jača imunitet, pročišćava jetru i krvne sudove, štiti od prehlade i gripa. Sok od joste je dobar dijuretik, a dokazana su i pozitivna svojstva za lečenje reume i gihta. Josta je posebno cenjena u Nemačkoj, a cena ploda je i do 5 evra po kilogramu. U Srbiji se o ovoj biljci malo zna, zbog čega je njeno uzgajanje i konzumiranje zanemarljivo. U Vojvodini se josata gaji u baštama, uglavnom za sopstvene potrebe.

 

up
100 korisnika je glasalo.

Dodaj novi komentar

Image CAPTCHA
Unesite znakove koji su prikazani na slici.