Da li Srbija polako postaje pustinja?

254
0
SHARE
Da li Srbija postaje pustinja?

Da li je zaista moguće da se naše plodne oranice, voćnjaci i pašnjaci pretvore u pustoš?

Odgovor je svakako DA ali u nekoj budućnosti, koju će doživeti naši praunuci u najboljem mogućem slučaju. Globalno otopljavanje utiče na pojavu sve većeg broja sušnih godina pa polako ali sigurno Srbija postaje sušno područje. Dokle god imamo vodne resurse trebalo bi ih koristiti za navodnjavanje.

Navodnjavanje vodni resursi
Vodne resurse bi trebalo koristiti za navodnjavanje

Navodnjavanjem obezbedićemo dobre i neoštećene prinose!

Jedan od načina za dobre prinose kada je ratarstvo u pitanju je odabir hibrida koji podnose sušu, koji su novoselekcionisani i koji, i pored malo padavina i uslova lošeg ili nedovoljnog navodnjavanja, daju zadovoljavajući prinos.

Pratite sezonske vremenske prognoze! A evo i zašto?

Tim stručnjaka koji se bave selekcijom hibrida preporučuju praćenje sezonske vremenske prognoze koja sadrži podatke o odstupanjima u srednjim mesečnim, minimalnim i maksimalnim temperaturama, kao i srednjim mesečnim količinama padavina.

Sezonska vremenska prognoza
Sezonska vremenska prognoza

Prognoza u tom smislu može biti važan pokazatelj pri određivanju vremena osnovne i dopunske obrade zemljišta, setve, kao i mera nege i zaštite useva.

Tim stručnjaka je analizirajući ove podatke došao do zaključka da će na osnovu povećanja srednjih mesečnih temperatura u letnjim mesecima u budućnosti, kao i smanjenja padavina tokom leta dolaziti do drastičnog smanjenja prinosa ratarskih kultura za 20 %.

Najugroženija područja Srbije biće: severni delovi, Banat, braničevsko, podunavsko, šumadijsko, nišavsko i pomoravsko područje, što je neverovatno jer su to područja uz velike reke gde je moguće navodnjavanje.

Međutim, kako velike reke nastaju ulivanjem pritoka, logično je očekivati da će pritoke presušiti, pa će se samim tim smanjiti i količinu vode u većim rekama.

Ukoliko se ne primene mere prilagođavanja do 2030. godine, može se očekivati postepeno samnjenje prinosa od 58%, pa sve do 73% do 2050. godine.

Kako bi se otklonili rizici u proizvodnji neophodno je navodnjavati veće površine nego što je to danas slučaj.

Tekst priredio: dipl.inž. Goran Veljković

Pročitajte i: Kako visoke temperature u januaru utiču na uljanu repicu i pšenicu? – klikom OVDE.