BOLESTI KOZA

 Postoji narodno verovanje da su koze prirodno, potpuno zdrave životinje kojima treba manje nego drugim domaćim životinjama. To je samo delimično tačno, a evo i odakle ta verovanja dolaze. Koze su jedina vrsta preživara koji se gaje, a da ne mogu da obole od otvorenog tipa tuberkuloze. Mada, krave i ovce mogu da se zaraze sa mikobakterijama – infekcija ostaje ograničena, a imuni sistem koze uspeva da se izbori i spreči značajnije širenje bakterija. I ako je koza bolesna, ona nikad ne izlučuje uzročnike tuberkuloze tako da čovek nikada ne može da se zarazi ovom opakom bolešću ukoliko pije sveže, nepasterizovano kozije mleko. Otuda i verovanje da kozije mleko leči tuberkulozu, jer su deca iz sirotinjskih kuća vrlo retko oboljevala – pošto sirotinja nije mogla da drži krave nego su držali koze. Uz to, kozije mleko je lakše za varenje od kravljeg, što je neka posebna priča.
    U svakom slučaju stvari su se od tada dosta promenile, a danas je kozije mleko skuplje nego drugi mlečni proizvodi.
    Koze jesu uglavnom otporne i zdrave životinje, ali postoje bolesti na koje morate da obratite pažnju ukoliko nameravate ili se već bavite kozarstvom.
    Mada su otporniji na mikobakterije, ovi preživari su vrlo osetljivi na parazite kao što je „hemonkus kontortus“. Dok kod drugih životinja od parazita uglavnom stradaju mlade i slabe životinje, kod koza ne postoji takva osetljivost u smislu životne dobi. I jare i odrasla životinja mogu da obole sa sličnim posledicama. Osim ovog parazita, razne vrste metilja, plućnih vlašaca i pantljičara su opasni i uvek dovode do problema kao što su slabljenje, dijareja, gubitak apetita, smanjeni prirast i mlečnost, a kod mladih životinja može da dođe i do smrti. Ukoliko se radi o plućnim vlašcima kako se nazivaju u narodu – uobičajen je kašalj, a obično usledi i sekundarna infekcija pluća. Veterinari obično tretiraju tako obolele životinje antibioticima, što dovodi do poboljšanja, međutim ne i do izlečenja.
    Koze, zanimljivo je, kao i pilići mogu da obole od kokcidioze – naravno radi se o sasvim drugim uzročnicima bolesti i kod odraslih životnja praktično nikad ne dolazi do uginjavanja, a najozbiljnija posledica zaraze je dijareja istovremeno kod velikog broja jaradi, zbog čega slabo napreduju.
    Jarad mogu, kao i jagnjad da obole od klostridija koje uglavnom izazivaju akutni enteritis, odnosno enterotoksimiju kod mlađih životinja, što se vrlo često završava smrću. Na zapadu se preporučuje da se radi vakcinacija svakih 6 meseci. Međutim, kod nas ta praksa nije uobičajena.
    Mikoplazme i hlamidije su veoma opasne. Mikoplazme izazivaju zapaljenje pluća i vrlo često zglobova koje se javlja iznenada i ima veoma akutan tok – lečenje sa eritromicinom, pa čak i sa običnim jeftinim tetraciklinima se pokazalo kao prilično efikasno. Koze imaju osetljive oči tako da često mikoplazme izazivaju takozvano „ružičasto oko“ koje ukoliko se ne tretira može da dovede do gubitka vida, što se u našim uslovima dešava. Jeftine kapi gentamicina bi mogle da vrlo brzo reše problem ukoliko se pojavi. Što se tiče hlamija, čak i običan penicilin obično reši problem.
    Svi uzročnici koji kod krava mogu da dovedu do mastitisa, obično se javljaju i kod koza. Isto tako, koze mogu da obole od drugih bolesti koje napadaju sve preživare kao što je bruceloza.
    Što se tiče virusnih oboljenja, mogu da se jave sitniji problemi sa bolestima kao što su zarazna ektima koja prilično ružno izgleda na koži, ali nema neki veliki praktični značaj. Ono što je ubedljivo najveći problem i čega naši odgajivači, a često ni veterinari nisu svesni je takozvani CAE – kaprini artritis, encefalitis.
Problem je što u toku celog života svega 20% životinja koje se zaraze obole.
    Pri tome, nikad se ne zaraze sve, što znači da je verovatni scenario da recimo svega 5% do 10% životinja pokaže u jednom momentu života bolest koja se obično završava ili prinudnim klanjem ili smrću. Oboljenje se manifestuje problemima u kretanju, čudnim ponašanjem, hramanjem, slabošću. Od artritisa obole uglavnom starije životinje, starosti preko 6 meseci, dok jarad već od druge nedelje mogu da dobiju encefalitis koji počinje sa blagim promenama u kretanju, a završava se tako što životinja neuobičajeno savija vrat, udove i na kraju, jare završi paralizovano. Najčešće se bolest prenosi sa koze na jare i to, što je posebno zanimljivo preko kolostruma. Sama koza vrlo često ima oteknuto i tvrdo vime neposredno pre jarenja. Međutim, to nije uvek slučaj, a stočar obično to protumači kao prolazan problem koji je vezan za normalno jarenje.
    Dakle, koze jesu uglavnom zdrave i otporne životinje, ali to ne znači da ne oboljevaju. To što se kod nas vrlo retko pravilno uspostavi dijagnoza, ne znači da bolesti uopšte nema.

up
91 korisnika je glasalo.

Dodaj novi komentar

Image CAPTCHA
Unesite znakove koji su prikazani na slici.