Bob - najstarije povrće koje su ljudi gajili

Bob (Faba vulgaris L.) je verovatno najstarije povrće koje su ljudi gajili. Tragovi gajenja boba nalaze se u srednjoj Evropi još u bakarnom dobu. Poznavali su ga antički narodi na obalama Sredozemlja. Svedočanstva o gajenju boba na obalama Kaspijskog jezera stara su 4000 godina. Verovatno su njegovo seme plemena Slovena tokom Velike seobe naroda ponela sa sobom. Primarni centar porekla odakle potiču sitnosemene forme su centralna i srednja Azija, a sekundarni centar u kojem se sreće diverzitet krupnozrnih formi je Sredozemlje. Od kasnog srednjeg veka, do otkrića Novog Sveta, Amerike, bob je bio jedna od glavnih biljnih kultura. Danas je raširen u celom svetu sem u Okeaniji, ali ima daleko manji značaj nego ranije. Dugo vremena bob je bio tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva. Koristio se za ljudsku ishranu i kao stočna hrana.

Botaničku klasifikaciju vrste Faba vulgaris L., dala je Muratova 1931. godine, a i danas je svi koriste. Vrsta se deli na dve podvrste. Po nekim klasifikacijama kulturni bob je jedna od podvrsta roda Faba, Faba bona ili Vicia faba subsp. Eu-faba.

Od boba za ishranu ljudi na sortnoj listi se kao odomaćena populacija nalazi sorta italijanskog porekla akvadulče (Aquadulce). Ova populacija, nalazi se na svim sortnim listama širom sveta, i to odavno. Pominje se sa još nekoliko sorti kao sorta koja ima 60 zrna u 100 grama i visinu biljke oko 70 cm. U kolekciji Zavoda za povrtarstvo Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada postoji sorta akvadulče poreklom iz Italije, dve sorte iz slovačke aštar i pještanski, i dva domaća ekotipa. Domaći ekotipovi su poreklom iz Srema. Svi napred pobrojani genotipovi su već nekoliko godina u ispitivanju prvenstveno kao dragoceni genetski materijal. Opisuju se na osnovu neophodnog minimuma osobina usvojenog u okviru Radne grupe za zrnene mahunarke Evropskog kooperativnog programa za biljne genetske resurse.

Zrelo zrno boba je energetska belančevinasta hrana visoke kalorijske vrednosti, mada niže od zrna pasulja, sa visokim sadržajem mineralnih materija. Sveže mlade mahune i mlada zelena zrna su bile cenjeno, vrlo rano povrće, izvor vitamina iz grupe B i fosfora. U rano proleće lišće se može koristiti kao salata.

Značajna su i lekovita svojstva boba. Cvetovi i mahune se koriste u pripremi čajeva za ublažavanje bolova prilikom izbacivnja kamena iz bubrega i kod upale mokraćnih kanala. Po najnovijim istraživanjima mlade mahune mnogih sorti imaju u sebi supstancu koja blagotvorno deluje na bolesne od Parkinsonove bolesti. Od boba su se spravljala domaća tradicionalna domaća jela, a posebno u manastirima. Međutim, već krajem XIX veka bob je bio potisnut drugim mahunarkama, prvenstveno pasuljem, ali i sočivom i graškom. Gajenje boba se svelo na bašte i upotrebu u domaćinstvu.

Zreli bob je dobar izvor proteina, skroba i minerala. Zbog toga će imati sve veći značaj u ljudskoj i životinjskoj ishrani. Iako je poznato preko 80 različitih tipova boba u svetu, samo je 18 tipova pažljivo kultivisano. Visoko prinosna polja, manja zrna, smanjen sadržaj antinutritivnih komponenata, visoka adaptivnost na modernu agrokulturu učiniće ovu biljku atraktivnijom za farmere, za ishranu i proizvodnju stočne hrane.

Iako je bob manje konzumiran u Zapadnim zemljama, on je glavni izvor proteina i energije u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Bob je dobra alternativa za skupe proteine mesa i ribe. Dobre osobine, kao što su duga mogućnost skladištenja, olakšan transport i niža cena primamljive su pogodnosti za farmere. Bob se konzumira kao svež (sirov), kao sveža koštica, konzervisan i sušen. Šta više, bob se koristi kao lek. Bob se koristi kod bolesti kao što su kamen u bubregu, poremećena funkcija jetre i očne bolesti. U isto vreme koristi se za ishranu životinja. Usitnjeno seme boba dodaje se u smeše za animalnu hranu, a vegetativni delovi biljke služe za ležanje stoke u stajama, kao prostirka.

 

up
2 korisnika je glasalo.

Dodaj novi komentar

Image CAPTCHA
Unesite znakove koji su prikazani na slici.