Čarobni svet insekata – borba za potomstvo vredna umiranja!

Insekte možemo grubo podeliti u dve grupe ‒ beskrilnu i mnogo brojniju grupu, insekte sa krilima. Beskrilni insekti mahom žive u zemljištu, pa nemaju naročitu potrebu za letenjem.

Foto: Free Stock Photos

Postojanje krila ne znači i sposobnost letenja

Razviće letačke sposobnosti insekata vezano je za ishranu. Naime, prvobitni insekti su se kretali po zemljištu jer su tu imali obilje hrane, pa nije bilo potrebe za letenjem. Vremenom je izvora hrane bivalo sve manje, pa su morali da se penju na visine u potrazi za hranom. Kako je u životu uvek lakše popeti se nego sići, kod insekata se javio upravo taj problem, jer su prilikom povratka padali na zemlju i povređivali se. Ovo im je, sigurni smo, zadavalo puno glavobolje, dok im postepeno nisu izrasla posebna krila koja su im prvo služila kao padobran kako bi se lakše i bezbednije prizemljili.

Međutim, evolucija je učinila svoje, pa su insekti konačno dobili krila i počeli da lete. To nije bilo dovoljno, pa su se krila razvijala dalje u nekoliko pravaca i svaka vrsta krila imala je svoju namenu.

Entomolozi koji se bave izučavanjem insekata uočili su insekte koji imaju samo jedan par i one koje imaju dva para krila. A podvrste su se dalje delile na:

  • mrežokrilce,
  • opnokrilce,
  • dvokrilce,
  • tvrdokrilce, itd.

Ko su zapravo tvrdokrilci?

Tvrdokrilci su veoma raznovrsna grupa insekata i u njih između ostalih spadaju: bubamare i krompirova zlatica. Zlatica je usled svojih pruga svojevremeno bila na ceni i smatrali su je izuzetno lepom bubom, pa je tokom XVII veka bila inspiracija slikarima. Par zlatica prodavao se po astronosmkoj ceni od nekoliko stotina dolara. Ne znam zbog čega su baš šare krompirove zlatice bile toliko moderne, kada je i tada bilo mnogo lepših insekata, ali umetnici su uvek živeli u svom svetu.

Foto: Pixabay

Evolucija tvrdokrilaca je, takođe, pretrpela izvesne promene, jer su prvobitno ta gornja krila nastala kao zaštita od grabljivica koje nisu tako lako mogle da probiju štit. Danas su ispod tog štita spakovana krila koja im i služe za letenje.

Međutim, ima insekata kojima krila služe za ukras, grubo rečeno, pa tako bubašvaba ima krila, ali ne leti. Možete li samo da zamislite kakav bi šok doživeli da recimo, ako uđete noću u kupatilo, upalite svetlo, a bubašvaba umesto da potrči i sakrije se ispod prvog zgodnog mesta, poleti!?

Reprodukcija insekata

U životinjskom svetu momenat reprodukcije često je privlačio pažnju brojnih istraživača i naučnika, tako da se još uvek ne zna da li životinje parenje obavljaju nagonski, što je opšta tvrdnja, ili to rade iz ljubavi. Bilo kako bilo, insekti su u tom smilu daleko uznapredovali, tako da se njihov ljubavni zov često graniči sa bizarnošću, gledano očima običnog čoveka, a mnoga parenja se završavaju i fatalno.

Tako recimo ženka izvesne grupe insekata koje žive u zemljištu, prilikom parenja uhvati mužjaka za pipke i udara ga o zemlju, opisujući pun krug oko sebe. Jadnom mužjaku ne samo što se zavrti u glavi, već mu tom prilikom poispadaju spermatozoidi. Ženka ga tada odbaci, a preko njih položi jajašca, kako bi se obavila takozvana spoljašnja oplodnja.

Svima nama dobro poznata bogomoljka nakon parenja pojede mužjaka. Ona ga prosto mora pojesti kako bi varenjem njegovog tela izvukla neophodne materije koje pospešuju bolju oplodnju jajnih ćelija. Bogomoljke često mogu da se pretvore u cvet orhideje, čak i da mirišu kao orhideja, kako bi privukle insekte koje opet pojedu.

Da li su ženke svici nežnije od mužjaka?

O svicima ima puno dirljivih bajki. Međutim, gledano iz drugog ugla, ženke svitaca nisu ni najmanje nežne i ženstvene.

Foto: Pixabay

Kada dođe vreme parenja, ove ženke se zakače za grane i počnu sa emitovanjem svetlosti određene boje. Mužjaci kada uoče ovaj ljubavni signal, pojure ne znajući da će izgubiti svoj život. Oni bivaju usmrćeni i pojedeni, a ženke nakon toga počnu sa emitovanjem druge svetlosti koja privlači prave mužjake, pa ljubavni čin može da počne. Ali, ovoga puta se sve završava kao u bajci, živeli su srećno i zadovoljno do kraja života.

Iz priloženog se vidi da pojedine ženke u svetu insekata nisu ni najmanje nežne ni umiljate, doduše mali ih je broj. Međutim, mužjaci često bivaju pravi džentlmeni, ali o tome nekom drugom prilikom.

Tekst pripremio: Dipl. inž. polj. Goran Veljković

up
2 korisnika je glasalo.

Dodaj novi komentar

Image CAPTCHA
Unesite znakove koji su prikazani na slici.